Premijera Balaševićevog filma na Paliću – Kao rani mraz
Imali smo sreće pa smo karte za premijeru filma Kao rani mraz nabavili odmah sutradan nakon što su puštene u prodaju. Interesovanje je bilo ogromno i karte su bile rasprodate za samo 2 dana. Oni koji su bili brzi i bez dvoumljenja hoće li, ili ne ići na projekciju, uspeli su da ih zgrabe. Cena je bila i više nego pristupačna -300 dinara.
Letnja pozornica na Paliću bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Neki su sedelii na prolazu. Nakon 15-ak minta kašnjenja obratio nam se Đorđe Balašević, rekao par reči o nastajanju filma, o glumačkoj ekipi, i naravno ubacio je po koju svoju opasku na političku situaciju u našoj državi.
Upozorio nas je da odemo da piškimo, ako već nismo, jer film traje preko 2.5 sata 🙂 i sva sreća pa sam ja to obavila svakako. Sunđere pod guzicu, lepeza u jednu a voda u drugu ruku i spremna sam za projekciju. Moram pohvaliti organizatore jer stvarno nisam zaradila ni jedan jedini ubod komarca. Ovaj put su bili stvarno dobro tretirani 😉 I još nešto, na ulazu su nas čekale besplatne kokice. Iznenađenje, moram priznati!
Neću vam prepričavati radnju filma, ko želi pogledaće ga svakako. Moj opšti utisak je sjajan. Radnja filma pomalo razvučena i otegnuta, ali i to priliči za ovu našu Vojvodinu. Kažu da je trebalo odrastati uz Đoleta i njegovu muziku da bi se film razumeo i voleo. Ne znam da li su u pravu, ali moj slučaj je takav da nisam odrastala, ali sam poslednjih par godina počela da slušam njegovu muziku. Moje viđenje je takvo da sam pre par godina bila zrela, ili kako to da kažem…dorasla, ajde može tako, njegovim tekstovima. Da razumem težinu pojedinih stihova, i da iste mogu da odbolujem.
Ljubav kao glavni motiv film. Jedna životna priča. Tužna, srećna, preživljena, doživljena. Film prepun rečenica koje su me pogodile u neku žicu. Opisale tačno ono što osećam, a ja ne znam kako da to formulišem i pokažem drugima. Ili drugačije…ono što me tišti i razdire, ono što želim što pre da zaboravim…njegovi junaci to proživljavaju i istovremeno me stavljaju u tu tešku poziciju i teraju na ponovno razmatranje, do tada misleći, prevaziđenog osećanja…
Glumačka ekipa odlična. Skladna, fantastičan izbor glumaca. Kao što Đole reče film koji počinje i završava se sa Mirom Banjac, i film u kome Mustafa Nadarević igra Mađara ne može biti loš! Potpuno je upravu.
Moj utisak je taj da se ipak mora živeti, i nositi ravnicu u srcu da bi se ovaj film i doživeo na pravi način. Ne verujem da bi se jednom Englezu dopao ovaj film. tj. dopao bi se možda zbog nekih drugih svojstava, ali ga nikada nebi doživeo i proživeo na način na koji sam ja.
Filed under: Film/Serija | 7 Comments
Oznake: Film/Serija, Kao rani mraz, letnja pozornica, Palić, premijera, Đorđe Balašević
Mackomali 
Mnogo se radujem ovom tvom postu, vratila si me u vreme kada sam videla film… Zao mi je sto sam na mom blogu pisala o filmu u vreme kad nisam imala bas nimalo vremena pa sam to odradila bas sturo i nikako…
Ti si svoje utiske bas lepo prenela, kao i atmosferu u sali…
Tacno je da film mozes voleti jedino ako volis Djoleta i ako si u tom njegovom fazonu… A Vojvodjanski temperament je takav da se nikad nigde ne zuri 🙂
Sta ti se najvise dopalo u filmu?
Meni se slike i sad vrte pred ocima – MalaVidra, Civutski vrt, prodavnica Andrijinog ujaka, ribar Srac na Tisi, borba i ruska muzika… toliko je toga…
Mi u Sava Centru smo dobijali svilene bombone 🙂
Lik Emila Šraca. Definitivno!
Toliko puta me je nasmejao, ta njegova nenormalnost, odudaranje od okvira ponašanja .
Njegova rečenica kada je rekao da nije ljubav bila nesrećna, već sve oko nje…
Ili ono njegovo famozno, ne znam sad tačno reči, ali smisao je bude ili ne, jedno od ta dva 😀
Ma sve mi je leglo, baš mi je prijao film!
A šta je tebi ostalo najupečatljivije?
Joj, Mackomali to je bas tesko pitanje!
Mene je film zaista odusevio, kao i knjiga koju sam prethodno tri puta procitala.
Ne znam prosto sta bih izdvojila, Djole jednostavno zna sta da napise i nema scene niti kadra koji me nije „dirnuo“… Najjaca scena mi je kada se srecu Mala Vidra i Vasa, a ona gura dete… i njihov razgovor…
Ali toliko slika tog filma jednostavno ostaju u glavi.
Od opisa Tise, adjinokaje, serenade sa camca, vencica koji Andrija lovi u reci, konja,tetovaze slova O, mornarska bluza Male Vidre, zvono sa ladje ribara Sraca… Ne znam stvarno sta bih izdvojila!
Knjigu nisam čitala, možda bih i to trebala!
Mislim da su ipak tvoji utisci snažniji i da duže traju 🙂
Volela bih još jednom da pogledam film, sigurna sam da sam propustila mnoge detalje…
Kao sugradjanka poznatog pisca, moram nešto da kažem. Svaka mu čast na tekstovima. Muzika ko muzika, ništa posebno. Odrasla sam u ravnici i ne mogu da zamislim život izmedju planina. Film neću gledati, to je sigurno, jer nemam takvu želju a imam i nekih drugih razloga za to.
Slajka je deo Novog Sada, preko puta Podbare, pa su se večito nešto gložili Podbarčani i Salajčani.
Meni je dovoljno da si ti uživala, a mesto na kome je sniman film, jako mi je dobro poznato, tako da mogu da zamislim sve a i gledala sam neke inserte sa snimanja!
Procitaj knjigu ako budes u prilici. Mene je odusevila.
ja sam sinoc po drugi put pogledala film,i napokon upoznala Balasevica…film je ostavio na mene ogroman utisak koji se cini mi se ne moze preneti :))) tu je previse osecanja koja film izazove a koja se ne mogu opisati…film pun ljubavi,Djoletovog humora,nase prelepe ravnice i svega ostalog sto idu uz nas mentalitet ili mozda ne,jedno od ta dva 😀 ima jako puno dobrih recenica,koje grade nas zivot a mi ponekada nismo ni svesni toga,moram uzeti knjigu da bi mogla te recenice bolje da popamtim :)))sve u svemu obavezno pogledati…