Odsustvo

01Jul10

Ne znam odakle da krenem, počnem, završim, dodam, ispravim, ispričam, obavestim…jednostavno ne znam. Ako sve budem pisala šta je bilo, ovo će da liči na jedan beskonačan ep! Ponovo ću sve da proživljavam…a opet ako ne napišem biće kao da se i nije dogodilo, kao da nisam preživela sve to, i kao da me sve to nije ojačalo! I napišem ove redove i izbrišem ih i tako danima! E sad je vreme, ‘ajmo polako! U kratkim crtama:

Tamo negde sredinom aprila sam bila na kontroli i doktorka više nije htela da nagađa dijagnozu i uputila me kod najboljeg specijaliste u Subotici, sa preporukom da se uradi laparoskopija kao dijagnostička metoda.
Znala sam da me operacija čeka ali sam ja to u svojoj glavi postavila tako da će se ona obaviti u julu kad završim sa ispitima
Jedan pregled, drugi, treći i zakazana operacija za 28.4. Obavljam sve potrebne pretrage i ulazim u bolnicu. Tamo su me čekale još neke pripreme i naravno gladovanje, a posle ponoći čak ni voda…da mi ne bi bilo loše kad se probudim iz anestezije.
Nikako da dođe to popodne, da me odvedu u operacionu salu.
Neću vam pisati kako je bilo grozno čekanje, kako sam se osećala, kako sam sve to proživljavala.
Rećiću samo da sam jako zahvalna jednoj divnoj ženi koja je svo to vreme bila uz mene. Medicinska sestra koja je mama mog dragog drugara. Sva sreća pa sam se sa njim videla dan pre odlaska u bolnicu na dogovor oko čitave ove situacije. Bila je uz mene i bukvalno me držala za ruku, kada sam plakala pred samo uspavljivanje, kada sam se probudila iz anestezije, kad sam bila u šok sobi…
Operacija nije mogla da protekne najmanje invanzivno kako su predviđali. Naime, to nešto što sam imala, i što su mislili da je miom na materici, nije bilo to. Imala sam fibrom na, tj. oko jajnika. bio je poveći, tvrd, tačnije okamenjen i jednostavno nisu mogli da ga izvade preko male tri rupice na mom stomaku. Morali su da naprave redovan rez, laparotomiju i da ga razbijaju čekićem kako bi oslobodili moj jajnik.
Naravno bila sam zbunjena kada sam se probudila i kada su mi rekli da su morali napraviti klasičan rez i da moram biti dva dana u šok sobi. U mojoj glavi je bila takva predstava da ću ja sutradan odmah ići kući. A realnost je ta da se budim u šok sobi, priključena na infuziju, imam kateter. Ne mogu nikoga od svojih da vidim naredna dva dana. Bila sam slomljena i besna i uh svakakva!

Doktor je došao ujutru da me obiđe, rekao je da sam ok, objasnio šta i kako u vezi operacije. Sačuvao je jedan mali deo tog jajnika, onoliko koliko je mogao, jer je taj fibrom srastao totalno oko njega. Tešilo me je jedino to što mi je obećao da ću u subotu moći ići kući. Operacija je bila sreda popodne, on mi to govori u četvrtak ujutru. Tad sam svu svoju energiju usmerila na to da mi bude dobro i da idem kući u subotu.
Opet kažem neću vam govoriti kakve su me sve misli i osećanja spopadala, kako sam bila gladna, žedna, umorna a ne mogu ili ne smem oči da sklopim. O odvratnoj sestrici u šok sobi. I o drugim dobrim sestricama i o mom doktoru koji je stvarno zlatan i predobar. Nesvesna kroz šta sam prošla i šta me još sve čeka na putu oporavka. Samo sam želela da odem kući u svoj krevet!
I došla je subota, doktor je bio zadovoljan kako se oporavljam, kako sam već 24 sata posle operacije sama ustala, sve funkcije organizma su se vraćale u normalu. Pušta me kući, i govori kroz šalu da ne odlazim na Palić na prvomajski uranak već pravo u krevet.
Čekalo me je vađenje konaca za nedelju dana i kontrole nakon toga svake nedelje. Kažu da sam se dobro oporavljala, brzo. Fizički naravno. Onako drugačije sam bila prilično loše, i svi su me kritikovali zbog toga. I ljuta sam jako bila na njih jer me nisu pustili da odbolujem šta sam imala, da shvatim šta mi se dogodilo, i da prihvatim i pomirim se sa svim tim. Samo su ponavljali moraš više jesti, moraš da se trgneš, moraš da se smeješ i to mi je jako išlo na živce. Još sam se gore osećala. Jako mi je teško palo jer nisam mogla ništa sama. Da se okupam, ustanem, jedem, sednem, ništa.
Znala sam ja negde duboko da treba da se trgenem, ali, jednostavno nije išlo.
Prolazili su dani i ja sam polako vraćala svoju snagu. I to mi je valjda i pomoglo da se opravljam dalje. Kada sam videla kako mi rane lepo zaceljuju posle vađenja konaca, kada sam mogla sama da se pridignem, pripremim obrok. Shvatala sam da se telo regeneriše i da je red da i glava krene istim putem. Nisam znala koliko se snage krije u meni, i šta je sve organizam u stanju da istrpi. Odlučila sam da pomognem svom telu.
Evo prošlo je dva meseca od tada i izuzetno sam zadovoljna sobom. Sad već opet mogu da spavam na stomaku, mogu da sedim u turskom sedu, da vežem svoje pertle. Da se sagnem i čupkam travu u bašti, da operem sudove. Ma sad već polako sve i svašta.
Ono što me najviše boli jeste što ne mogu da vozim biciklu. Onoliko koliko mi je služila kao prevozno sredstvo još više mi je služila kao sredstvo opuštanja i uživanja. Uffff!!!
Kažu doktori treba vremena organizmu da se oporavi, da se ono sečeno sve lepo poveže i vrati u formu. Da ne forsiram, da se strpim. To je sada sveža informacija od utorka, pa je još usvajam. I ne ide mi, tužna sam zbog toga. A onda se opet trgnem, i razmislim; ako je to ono što moram da istrpim za neku zdraviju budućnost uspeću nekako. Savetuju plivanje. Kažu da će se tako najbolje vratiti tonus svim mišićima.
Naravno čekaju me još pregledi na jesen kod mog hirurga. Još ultrazvuka, kontrola i koje čega. Ali ja se dobro osećam i želim da tako ostane. Napredujem svakodnevno i želim da sve ovo ostane napisano i proživljeno. Da me svaki dan podseća kako sam jaka, i koliku sam volju (uglavnom nesvesnu) imala da sve ovo preživim!



5 Responses to “Odsustvo”

  1. 1 waterlilly

    :*

  2. Svaka čast, samo napred, sigurna sam da ćeš za neko vreme moći i bajs da voziš.🙂 Koliko se snage krije u svakom od nas nismo ni svesni dok nam ta snaga ne zatreba za neku borbu, za oporavak, za zdravlje i život. Drago mi je da je sve to sada iza tebe.🙂

  3. Mackomali, pregrmela si najgore, sada se lepo odmori i oporavi i bice sve ok.
    Zelim ti mirno i bezbrizno leto! I da nam se vratis odmorna i srecna.

  4. tymże, jaki minioną wolę Nasza firma pójdziemy śmiele, chociażby a jucha wylać, prawego rycerza będzie Kontrola Dostepu musiał
    spełnić. Nie pył dodatkowej ochoty, Cedric, przynajmniej tłusty, oczekiwał na
    tęgiego zabijakę. Oraz a także czci niewieściej, roztrząsając z
    wyglądu małżonki sir Rogera, do obrony pozostało niewiele.
    Tymczasem cóż, pomyślał Arnold pewnie, dobre
    imię droższy niż
    życie. – Damy… – wtrącił nieśmiało, podczas gdy poziomy rycerza
    non stop rozbrzmiewa�.

  5. 5 Maca

    Hvala na blogu mene čeka isto…


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s


%d bloggers like this: