Hrana spaja ljude
Oduvek sam vezivala druženje sa dragim ljudima i dobru hranu. Kada smo bili mlađi moj najbolji drug i drugarica, Saša i Ivana, su uglavnom dolazili kod mene. Uvek smo kod mene pravili palačinke, pržili pomfrit ili jednostavno jeli sendviče sa margarinom i pekmezom od kajsija kog je uvek bilo kod mene kući. U dvorištu sam imala drvo kajsije koja je svake godine rađala, i uvek se kod nas pravio kompot i pekmez. I moja baka nam je često pravila pogačice, krofne ili ti fanke kako ih mi sa ovog područja zovemo, pite sa jabukama. Tako da se kroz druženje sa najomiljenijim ljudima uvek prožimao i najraznovrsniji meni.
U poslednje vreme se najviše družimo sa Ivaninim bratom, Tomom, i kod njega uglavnom spravljamo ukusna jela. U početku smo samo naručivali hranu. I to veliku porodičnu picu koju smo nas troje mogli bez problema smazati. A ruku na srce pica je dovoljna za 4 odrasla čoveka. Onda smo se malko nagojili. pretprošle zime je to bilo, i sa pice prešli na naručivanje drugih jela. Kilaža nam baš nije išla dole tako da smo se sve češće odlučivali da sami pravimo obroke. Pravili smo i dijetalnu hranu kako smo je zvali. To bi bilo sledeće: supica, pire krompir i dinstano pileće belo meso. Supica je pravi lek, Tomin izum 🙂 Spravlja se na sledeći način: jednu zamrznutu kesu mešanog povrća za supu stavi u ključalu vodu i kuva oko 15-ak minuta. Kada je povrće skoro kuvano, doda se kesica posne Aleva supe i kuva još nekih 10-ak minuta. Supica je za pola sata gotova i vrlo ukusna.
Supu stvarno često pravimo i obožavamo je. Često samo to i večeramo. Ako ne ovakvu, onda supu od paradajza. Naravno obrok ne izostaje ni kada Saša dođe. Evo baš u subotu smo se nabobali pite sa bundevom i cimetom. A za dezert smo jeli kompot od bresaka. Mmmmm kad se setim. Ranije su me zadirkivali i govorili da odmah čim neko dođe samo nudim hranu, i odmah nešto spravljam, iznosim. Ali nisu se oni ni bunili baš 😉 Uvek je nekako lepše i potpunije sa hranom. Hrana spaja ljude i podiže atmosferu. Meni je zadovoljstvo pripremiti neko jelo, ili još bolje ako svi učestvujemo oko toga. Ja seckam luk, neko guli krompir, treći meso. Usput se dosetimo šta bi sledeće mogli praviti, ili jednostavno unosimo neke svoje izmene u već postojeći recept. Uživam u svemu tome i prava je razbibriga. Često pravimo i špagete, bilo bolonjeze ili jedan naš recept, tortilje i krompotilje – opet Tomin izum. Za sledeći put ću vam otkriti kako to mi pravimo tortilje ili krompotilje 🙂
Filed under: Ljudi, Recepti | 6 Comments
Oznake: druženje sa ljudima, hrana spaja ljude, najraznovrsniji meni, sam napravi obrok, supa, ukusna jela
Mackomali 
Mmm, od ovog posta čovek ogladni 🙂
E sad sam ogladnila 🙂 ma ne,i ja volim dobru hranu i dobre ljude,licno obozavam kuhati,to me nekako opusta,pa dok mislim o namirnicama koje treba pripremiti i sl ne stignem razmisljati o aktualnim problemima..e sad,mene su zbog te ljubavi prema kuhanju proglasili starom babom (imam 25.god.)ali ja ne vidim kako neko ko zna skuhati nesto je stara baba 🙂
Licno preferiram praviti slana jela,slatke volim konzumirati vec napravljene 🙂
Nisam se ucila ni kod koga,ni gledajuci mamu cak..jednostavno su prsti i nepce sami nasli put do kuhinje i eto stvorila se ljubav 🙂
E sad nesto razmisljam,mogla sam nabaciti koju turu pomfrija 🙂
Ni ja nisam ni od koga konkretno naučila spravljati razna jela. Svakako kada imam neke nedoumice ili želim nešto po prvi put da napravim, obratim se za savet.
Meni je svejedno, bilo slatko ili slano. Evo baš prošli četvrtak sam pravila palačinke. Napravila sam ih mnooooogo! Toliko da sam ponovo morala napraviti smešu 😀 Moj dečko, sestra, njen muž i mala sesteričina su sedeli za trpezarijskim stolom i baš je bila super atmpsfera. Upravo to volim kod hrane koja se spravlja u društvu.
I ja hranu vezem za okupljanje..evo upravo cekam da sestra i zet dodju na rucak..danas mama kuha 🙂
Mi smo uvijek imali naviku da skupa rucamo,nekako su nam takoobaveze dopustale,seka i ja smo ko studenti uglavnom bili kuci u vrijeme rucka,starci dodju sa posla,pa svi skupa sjednemo za stol,ne mora se pricati,dovoljno je sto smo skupa..
Kad se seka udala,a mami i tti smjene nekad ne dozvoljavaju da skupa rucamo,osjecala sam se kao da sam izgubila dio sebe…mrzim sama jesti..nedostaje mi seka 😦
Zato volim slavu,u kuci nam se okupe svi dragi ljudi i prijatelji pa se prica,pjeva,gosti..a kako mi je taj dan i rodjendan,pravi se samo MOJA torta 🙂
Mmmm…takva hrana nije hrana koja hrani tijelo,vec hrani dusu 🙂
Macko, ove krofne govore pet jezika!!! Njam, njam. Znaš koliko ja imam godina, pa je s toga vrlo jasno, koliko sam jela napravila, ispekla kolača i palačinki i napravila plazna torti i poju drugu.
Volim da napravim klopicu koja će se svidjati mojoj deci, a bogami i meni. Uzivajte u klopi, a ja idem da bolujem (upala bešike i još svašta nesto!)