Energo Vampiri

19feb10

energo vampir

Pre neko veče se šetam sa drugarom i pričamo o ljudima,… kako su mnogi od njih depresivni i negativni a da je samo mali broj pozitivaca punih vedrine. U nekom momentu je spomenuo da se ti ljudi nazivaju „energo vampiri„, jer „sisaju“ energiju od drugog čoveka svojim postupcima ili konverzacijom.

Na internetu naravno ima dosta o tome, evo par citata:

Većina ljudi druge osobe uglavnom doživljava i tumači prvenstveno na psihološki način, pa one koje svojim ponašanjem čine da se osećamo zadovoljnim, doživljavamo kao „dobre“, dok one koje to ne čine ili koje nas na neki način ugrožavaju, doživljavamo kao „loše“. Međutim, psihološke reakcije predstavljaju samo vidljivi deo ili bolje rečeno, vidljivi efekat dejstva energija naše ličnosti.
Do sada se o čovekovoj energiji govorilo samo kao o uzgrednom proizvodu delovanja fizičkog tela, međutim energije predstavljaju uzrok i na skali postanka one mu prethode – prvo nastaju energetska, pa tek na kraju fizičko telo.

Zato je neophodno da se upoznamo barem sa osnovnim razumevanjem procesa, pri kome dolazi do otimanja životne energije između ljudi.

Ukoliko vam na primer, neka osoba obeća nešto što vam je potrebno i za čim žudite, vi automatski ka njoj usmeravate i šaljete misaonu i emocionalnu energiju. Što je vaša potreba veća, to ka njoj usmeravate veću količinu misaono-emocionalne energije, koju ona na energetskom (nesvesnom) nivou prihvata i veže za sebe. Ukoliko vas pak ta osoba prevari i ne ispuni dato obećanje, samim činom shvatanja da ste prevareni, dolazi do kidanja veze s tim delom vaše energije – koji je ona već prisvojila, te njime ojačala i uvećala Ličnu Moć svog Ega. Gubitkom energije vas Ego oseća bol, čija jačina odgovara količini energije koja mu je tom prevarom oteta.

EMOCIONALNI VAMPIRI – Svađalica

Ovi vampiri kradu životnu energiju drugih ljudi manipulišući njihovim emocionalnim stanjima. S obzirom da predstavljaju parazite, oni su sposobni da koriste samo energiju negativnih emocija – radost, sreća i ostale pozitivne emocije prvo moraju biti promenjene u negativne energije, kao što su bes, ljutnja, mržnja…kako bi Emocionalni Vampir uopšte mogao da ih prihvati u svoj energetski sistem.
Da bi to postigao, on kod žrtve izaziva neku vrstu namerne provokacije i svađe. Osim što je time pozitivnu energiju žrtve pretvorio u negativnu, istovremeno je tu „probuđenu“ energiju na taj način naterao da se usmeri ka njemu.

Kada Emocionalni Vampir namerno povredi neku osobu, njen Ego automatski reaguje bolom, ljutnjom i mržnjom koju usmerava ka Emocionalnom Vampiru, što i jeste njegov osnovni cilj. Što ga žrtva vise mrzi – naivno misleći da će na taj način uspeti da ga povredi i da mu se osveti, time ona šalje veću količinu sopstvene energije ka njemu, čime slabi sebe, a jača njega. Dok ona vremenom propada, Vampir prosto cveta i ovo stanje on može podgrejavati godinama, pa i decenijama, na svoju radost i korist.

izvor: objave.com

Advertisements

Ispitni rok

05feb10

Ostalo je još nedelju dana do završetka mog prvog ispitnog roka u drugom kolu mog studiranja. U utorak me čeka još upis jedne ocene i to je završetak mojih obaveza do aprila. Naslućujete da nisam sve lepo uredno očistila, jer da jesam, ne bih spominjala april. Naime, total score je 3:2 za položene ispite. Da li je moglo bolje ? Ma naravno da jeste, ali i ovako sam prilično zadovoljna!

Pala sam srpski jezik. I to pismeni deo, tako da do usmenog nisam ni stigla. Pismeni je bio u vidu testa. 19 zadataka. 10 potpuno tačnih za prolaznu ocenu. Na testu se ocenjivalo znanje gramatike. Ruku na srce, oslanjala sam se na staru slavu i nisam se mnogo pripremala. I zaključak je taj da sam zarđala, i da me u aprilu čeka pošten posao prelaženja gradiva. I još samo jedan podatak 🙂 nije da se vadim, ili ulepšavam svoju neprolaznost na ispitu, ali samo njih 9-oro od nas 70-ak je položilo. Mnogi nisu ni prijavili u ovom roku 🙂 Sve u svemu vrlo poražavajući rezultat u poznavanju maternjeg jezika.

Sledeći predmet u padanju je bila filozofija. Ni tu se nisam mnogo pripremala, i išla sam na sreću i upoznavanje sa profesorovim načinom ispitivanja. Izvukla sam papir sa tri pitanja. Prva dva laka: odnos filozofije i drugih nauka, hrišanska teologija. I treće Marksov odnos prema istoriji i čoveku. E to treće sam znala da ima veze sa kapitalizmom, ali nisam znala sve to lepo uobličiti u smislenu celinu. A profesor traži poznavanje sva tri pitanja. Pala sam i nju, ali se ne sekiram mnogo. Rešavam to u sledećem roku.

E sad oni lepši. Ekologija položena. Ona mi je i izborni predmet. Za vreme ovog ispita sam se prvi put susrela sa načinom ocenjivanja u kom se petica (5) – ocena sa kojom se pada, upisuje u indeks. (?!?)

Opšta psihologija položena. E na ovo sam izuzetno ponosna. Gajila sam neku odbojnost prema ovom predmetu i profesorici još od pre 4 godine. I jednostavno sam imala blokadu prema učenju tog predmeta. Konačno sam rešila i tu prepreku. Ovo mi je najdraži položen ispit za sad.

Opšta pedagogija. To sam rešila još u decembru, Uradila kolokvijum, i idem u utorak na upis ocene. Profesorica je odličan predavač, pedagog, i pre svega čovek, tako da mi je ovo bio najomiljeniji predmet u prošlom semestru.

Vrlo sam zadovoljna postignutim. Pre svega zato što sam se mrdnula sa one tačke mirovanja i nedavanja ispita. Sad mislim da će svi naredni rokovi ići nekako lakše. U junu je cilj očistiti godinu, znači dati još 5 ispita. To je prvo na TO DO listi.

A šta ste vi radili dok je trajao moj ispitni rok ?


Reč je o domaćem filmu koji sam pogledala pre par meseci. Za mene je film bio krajnje mračan i depresivan. Mada, kada sam ga gledala, ni ja nisam bila u nekom pozitivnom raspoloženju. Ali, i da jesam, ne bih više bila.
Ovo je još jedan film Miroslava Momčilovića, baš kao i Sedam ipo o kom sam ranije pisala. Opet se radnja odvija na Novom Beogradu, ali ovaj put u centru zbivanja su priče o neuzvraćenim ljubavima mladih ljudi.

IMDB rejting: 6.5/10

Miroslav Momčilović, koji je reditelj, producent i scenarista filma kaže za svoje ostvarenje: „Tema ovog filma je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ta ljubav neuzvraćena“.

Alek je očajan pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora ostavila. Pati, bezvoljan je, patetičan, stalno pominje samoubistvo, jednostvano ne miri se tim da je veza gotova. Ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta. Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju. A Teodora koliko god bila odlučna i čvrsta kada se viđa s Alekom, toliko je snishodljiva i bespomoćna kad provodi vreme s Nemanjom. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u Marinu, nekoliko godina mlađu devojku. Na žalost Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alekova „slovenska depresija“

Izvor: www.cekajme.com

I u ovom filmu imam svoj omiljeni deo. Smatram da je Petar Božović apsolutno briljirao u ovoj ulozi. Kasnije sam pročitala da je i dobio nagradu za najbolju mušku epizodnu ulogu.
Glavni motiv filma je ljubav, tako da je moja preporuka da ga pogledate. Ljubav iz malo drugačijeg ugla, propraćena svim onim stanjima koja prolazimo zbog nje.


Vikend sam provela u mom omiljenom Novom Sadu, družeći se sa dobrim i meni dragim ljudima. Nije izostala ni šetnja uzduž i popreko po Novom Sadu i Petrovaradinu. Odlazak na tvrđavu, preko mosta naravno pešice, je za mene jedan ispunjavajući ritual. Šteta što vreme nije bilo lepše, ali pošto to ne mogu da biram i ovako je bilo sjajno!

Da se vratim na pesmicu. Na nju me je podsetila moja dobra drugarica Ivana. Već na prve taktove sam je prepoznala, tj. setila se da je odnekud znam. I onda mi sinulo! Period pre 3 godine kada sam radila kao šankerica u ovom lokalu u Subotici. Svako jutro, oko pola 10, 10 kada sam ja dolazila na posao, kretala je i ova pesmica. Sada kao i tada, ja nisam imala pojma o čemu se peva u njoj, ali pesma mi je divna. Za nju vezujem taj period u svom životu, prvu jutarnju ness-icu i prve jutarnje zrake preko velikih staklenih prozora. Pesma me inače inspiriše na sreću, optimizam, osmeh. A u poslednje vreme sam osetila da mi sve to manjka. Ali evo polako se vraćam na pređašnje stanje…ma kakvo pređašnje, biće još bolje!

Svima vama, mojim drugarima blogerima i drugarima čitaocima, poklanjam ove taktove i neka vas ispune optimizmom i voljom kao mene!

Čitamo se,

vaša Jadranka aka Mackomali


Ponovo je prošlo mesec dana kako nisam pisala post. Ono što sam napisala u zadnjem objavljenom me je baš izbacilo sa svih mogućih koloseka. Na to je još došla i dijagnoza. Dvoumila sam se da li da je napišem ovde, ovako javno. Odlučila sam da ne. A onda sam opet razmišljala, da je red ako sam već započela priču oko toga, da vam i dugujem objašnjenje. Jer ne ide se samo tako na CT zar ne?!
Dijagnoza kaže sledeće: kalcificirani miom uterusa. To bi značilo da imam miom koji je od hmmm kamena, odnosno koji je čvrste strukture, a po onome što sam ja gledala na cd-u sa CT-a, on izgleda baš kao i bilo koja kost u mom telu. Dimenzija je 45x35mm. No, nije na meni da ja glumim doktora i pravim dijagnoze. Sve u svemu, moj ginekolog je sada na zimovanju, pa čitavo lečenje i dalja uputstva ostaju za posle praznika. Željno iščekujem drugu polovinu januara jer me sve ovo frustrira i opterećuje. Ali dobro, biće sve to polako…kao što me i svi teše ovih dana.

Kada budem imala više informacija svakako ću ih podeliti sa vama, a za sada zatvaram ovu temu. Stoga idemo dalje.

Sutra uspešno završavam prvi semestar. Uzimam zadnji potpis, prijavljujem ispite i čekam četvrtak popodne da vidim raspored održavanja ispita da vidim kako ću da se uklopim u sve to. U petak je bio prvi ozbiljan kolokvijum, pa čekam i te rezultate. Da vidim hoće mi se malko vratiti samopouzdanje 🙂 ?!
Pravila sam i svoje porodično stablo. Waterlilly mi je sve to lepo nacrtala na hamer papiru, a ja sam napravila listove na drvetu – iseckala ih i obojila. Uzela i A4 listove u plavoj i crvenoj boji, iseckala na kvadratiće, upisala naša imena i polepila ih na one listove. Htela sam napraviti ogromno stablo, odnosno sa svim podacima koje posedujem, ali sam odustala, tako da sam napravila samo dedinu stranu. I sve je to izgledalo ovako:

U međuvremenu, dok nisam pisala, se dogodilo mnogo toga. Ovih dana ću pokušati da ih se prisetim, pa da ih i podelim sa vama. Sutra ću da listam slike i o svemu lepo da vas obavestim. Moram priznati da mi je nedostajalo ovo piskaranje, i da me ono baš uveseljava. Vaše postove sam čitala, ali ipak imam podosta nepročitanih u svom rss readeru. Sve u svemu kasnim sa gradivom, a ono se mora nadoknaditi.

Šaljem vam pozdrave u ovoj ledenoj noći, i…čitamo se!


Poslednjih par nedelja se vucaram po lekarima. Već neko vreme me prati određeni bol i odlučila sam da to sve ispitam. I tako je sve to krenulo, jedan lekar, drugi, vađenje krvi, specijalista ovaj, specijalista onaj i na kraju CT pregled.

Za CT sam čula ranije, i znala sam da je među poslednjim krikovima tehnologije što se tiče uspostavljanja dijagnoze. Naravno čula sam i da je ogromna lista čekanja što se zakazivanja tiče. Tu sam prošla vrlo glatko jer mi je pregled bio zakazan za svega 8 dana. Srećna ja, konačno ću već znati nešto više. Osvanula je i ta sreda 25.11. i ja sam se uputila ka bolnici. Pregled je bio zakazan za pola 8 izjutra. Stižem, predajem knjižicu, sestra me proziva i odlazim u čekaonicu gde je CT.

Ubrzo sestra dolazi i donosi meni i jednoj starijoj gospođi po čašu sa nekom tečnošću. Kaže da pijemo polako gutljaj po gutljaj i ona će doći za 10 minuta. Dolazi ona, uzima naše čaše i ponovo ih vraća napunjene sa istom tom tečnošću. Ponovo govori da pijemo polako jer imamo 4 takve čaše da ispijemo. Ispijamo mi to polako i pričamo usput. Sestra dolazi i taj četvrti put i govori da je to zadnja čaša, i da će nas 10-15 minuta pošto popijemo pregledati. Inače ta tečnost je bila providna , sa malko mehurića, ali negazirana i gorka. Ništa specijalno, ali opet ne tako pitko.

Gospođu do mene prvu prozivaju i ona ulazi. Nekih 10-ak minuta je bila unutra. Prozivaju i mene. Ulazim unutra. Sestra mi kaže da se skinem u potkošulju i hulahopke i legnem. U prostoriji je bilo nekako hladno. Taj tunel za CT i još neke sprave svuda unaokolo. Sestra mi objašnjava da će mi sad staviti iglu u venu, kako bi me pripremila za drugi deo pregleda. U redu, ne bunim se ja mnogo, ali joj govorim da mi je ponekad loše kada vadim krv. Ona mi kaže da okrenem glavu i da ne gledam kako me priprema. Uradim ja tako. Namontirana ona meni u venu što je trebalo i kaže mi da stavim ruke ispod glave. Odlazi u prostoriju pored i dalje slušam uputstva lekara preko spikerfona.

Pomeraju me gore, dole, levo, desno. Mašina se uključuje i snima me, proizvodi neku buku, krajnje nelagodnu za mene. Udahni, zadrži dah, izdahni i gotov prvi deo. Sestra dolazi do mene, kaže da je prvi deo snimanja gotov, i da će mi sad uraditi kontrastno snimanje. U redu, slušam šta mi govori. Sada će mi pustiti jod kroz telo, osetiću toplotu kako mi struji telom, i jako će mi se piškiti. Ali da se ništa ne plašim jer će to vrlo kratko da traje, taj osećaj toplote, samo dok me mašina ne snimi. Malko sam se ja već tu uplašila priznajem. I priznajem da nije bilo razloga ali ipak jesam. Opet ona odlazi. Mrdaju me vamo tamo, kažu udahni i mojim telom počinje da struji jod. Osećam tu vrućinu u svakom deliću svog tela. Osećaj da mi se piški da ni ne spominjem. Izdržavam ja mirna dok me mašina snima. A vrištala bih kako je osećaj grozan. Spolja mi je ledeno, a iznutra gorim. Zaustavlja se mašina, sestra ulazi i pita me jesam li dobro. Kažem da jesam ali da osećam tu vrućinu još uvek. Ona me gleda, i ja počinjem da osećam vrućinu samo u licu i govorim joj to. Strah sam jasno videla na njenom licu i ona odlazi po doktora. U međuvremenu ja počinjem da osećam tu toplotu kako mi dolazi od grudi prema vratu. Stiže taj doktor,a meni po licu počinju da izlaze urtikarije kako ih oni stručno zovu. Crveni veliki pečati sa kao nekim plikom u sredini. I rastu sve više. On konstatuje reakciju na jod, i odlazi po svog kolegu kako bi mu potvrdio sumnje. U međuvremenu meni postaje sve gore i gore. Totalno me obuzima ta vrućina i ja počinjem da se gasim. Da, da se gasim! Baš je tako bilo. Ja ništa nisam mogla da uradim sa svojim telom. Svesna sam bila svo vreme, ali ni da mrdnem ni da zucnem. Jednostavno odlazim, nestajem, dezintegrišem se. Ne mogu vam opisati kako je užasavajući osećaj. Bespomoćna sam apsolutno, a telo mi se bori. Mislila sam da je to moj kraj. Umirem i to je to. Daju mi neke injekcije direktno u venu. Postaje mi bolje. Posle nekoliko minuta, puštaju me u hodnik, iako sam bila sama, i govore da ako mi se bilo šta dogodi, odmah dotrčim kod njih. Sela sam u čekaonicu i poslednjim atomom snage pozvala dragog da dođe. I evo opet, ista ona reakcija od malopre. Toplota svugde u telu, ne mogu da dišem, sve mi se skuplja u grlu. Sada su ona dvojica lekara pozvali trećeg kolegu sa reanimacije, i on mi je dao još neki koktel u venu. Ovaj put je bilo blaže. To nedefinisano stanje držalo me je sasvim kratko. Spuštaju me dole na hitan prijem, stavljaju na kiseonik i infuziju. I dalje mi je bilo jako loše, i strah i panika i sve skupa, oni talasi vrućine dolaze i prolaze a ja se tresem. Onda me je uhvatila i grozna mučnina, ali odmah su mi dali i lek za to u infuziju. Ležala sam tako par sati na hitnom prijemu i nisam mogla da dođem sebi nikako. Nikada mi se ovako nešto ranije nije dogodilo, niti sam pre par sati, kada sam krenula od kuće pomišljala da ovaj CT pregled za mene može biti koban. Neizmerno sam srećna jer sam još uvek tu i što pišem ovaj post!

Epilog svega je taj da sam ja dobila reakciju na jod. Sada mi u knjižici velikim crvenim slovima piše CAVE IOD! Znači alergična sam na jod. Jedina dobra okolnost, ako je tako mogu nazvati, je ta da su mi uspeli odraditi taj pregled i da sam za svoju alergiju saznala u bolnici, a ne kući dok sam stavljala sama jod na neku ranu!