Još davno sam vam obećala video sa malim ribicama. I bio je on snimljen pre otprilike mesec dana, ali ja nikako da napišem post o tome. Sad ću da ga uglavim u ovaj i da vas usput obavestim šta smo sve uradili oko bašte.

Pre neke 3 nedelje sam pođubrila zemljište. To isto sam uradila i prošle jeseni. Naime, kokošiji izmet je stajao rastvoren u vodi i na suncu oko 10-ak dana. Zatim se to procedilo i dobio se koncentrat tečnog đubriva. Na jednu litru đubriva ide od 8-10 litara vode, i zatim se biljke zalivaju time. Moram reći da je miris užasan ali da se preživeti. Kasnije dva-tri dana dvorište malko ima čudan miris i to je to. Kako je u tom periodu temperatura bila oko 30 stepeni i nije bilo kiše, ja sam svako veče i zalivala vodom baštu, kako bi đubrivo što bolje prodrlo u dubinu.

Sledeća velika akcija je bila na placu moga brata. On je izrazio želju da ima kamenu baštu. Još ranije smo se dogovarali da ćemo na jesen to odraditi. Kamenje i crnicu je imao, tlo je peskovito, tako da su radovi mogli da počnu. Nas petoro se skupilo i prvo što smo radili je bilo da osmislimo oblik i visinu. To smo naravno bratu prepustili jer njemu i treba da se sviđa najviše. Zatim smo slagali kamenje i mešali pesak sa crnicom. Kada je oblik bio gotov, formirali smo kamenjem i par terasa. Što se pokazalo vrlo uspešno jer bašta ima mali pad pa su se one taman lepo uklopile, a istovremenu predstavljaju i barijeru u slivanju vode i pružanju biljaka. Evo izgleda bašte sa visine:

Kada je taj deo slaganja i formiranja bio gotov, dobro smo nakvasili baštu, i ostavili da zemlja upije. Onda smo ostale u akciji samo tetka i ja, i krenule sa sadnjom biljaka. Pošto i tetka sama ima baštu, uzela je neke biljke odatle, a ostale je kupila na pijaci. Negde na početku sadnje bašta je ovako izgledala:

Onda smo dodavale još biljaka, i oduzelo nam je to dosta vremena. Trebalo ih je sa smislom rasporediti, da sve to ima jednu lepu formu. I naravno razmišljati koja se biljka koliko proširi i koja će potencijalno koju da uguši. Sve su bile usađene, opet smo sve zalili i ostavili da prenoći.
Sutradan smo ponovo dolazili na plac. Tetka je donela ruzmarini usadila ga kod panja. Kupila je prelepe daninoć, male žute hrizanteme, patuljaste tuje, čempres i još jednu patuljastu biljku kojoj ne znam ime i koja će da izraste u pufnu. Evo bašte prošle nedelje kada smo obavili sve radove koje smo, što se tiče nje, za ovu jesen zacrtali.

Izabrali smo odličan trenutak da sve to obavimo jer je prethodne nedelje znatno opala temperatura i bilo je dosta kiše pa je sve to pomoglo da se biljke dobro prime. Istovremeno se i samo zemljište staložilo, što je i bilo za očekivati. Vlasnik bašte je veoma zadovoljan napravljenim. A i radnici su takođe, a kako i neće kad je ruku njihovih delo. Sad čekamo proleće da vidmo kako će sve to izgledati sa mnogo zelenila i cvetića. Sledeće jeseni će ona da bude u svom punom jeku, a tada će već biti potrebno i rasađivati biljke.

U ponedeljak sam se ja posvetila mojoj bašti. Ogrebala sam se za biljke iz tetkine bašte pa sam ih udomila kod sebe. Napravila sam pokoju reorganizaciju. Popunila prazne delove između kamenja. Stavila humusa biljkama, premestila lavandu na sunčanije mesto. Unela bambus i palme iz jezera pre prvih mrazeva da se ne smrznu. Opet posla za čitavo popodne, a na kraju puno srce zadovoljstva. Svoju baštu nisma slikala da je pokažem, jer nikako nisam uspela da je uhvatim kad je osunčana. Opet ostajem dužna za sledeći put

Sećate se kada sam vam pisala o našoj kamenoj bašti, spomenula sam i stanare našeg jezerceta i to rečima da su one mrlje u donjem levom uglu naše ribice. E pa te ribice su sad već prave ribetine. Imamo dve zlatne i jednu smeđu. Kada smo otišli na more, bile su baš sitne a kada smo se vratili sačekale su nas prave nemani. One su porasle duplo za te dve nedelje.

Pre nekih mesec dana sasvim slučajno, dok smo bili da ih hranimo, a sunce je tako sijalo da se dobro videlo u dubinu, opazili smo male potomke. Tada smo mislili da ih ima vrlo malo, ali i to je bilo ohrabrujuće jer je značilo da im stanište veoma odgovara čim se množe. Međutim, sad već možemo da uočimo tri veličine malih ribica, tj. zaključujete da je bilo tri mresta. Najstarije su sada one veličine koje su bile njihovi mama i tata kad smo ih kupili. Te najveće bez problema jedu hranu koju im dajemo, dok za male totalno izmrvimo granule, a i one se same super snalaze jer grickaju travu iz vode. Delim sa vama video njihovog ručka. Mislim da je to bilo prošle nedelje. Hrani ih i snima moja druga polovina. Potomke vam prezentujem sledećom prilikom.

I, da ne zaboravim. Delim sa vama i link do pesmice na koju sam danas slučajno nabasala. Link

Nasmejte se dobro kao što sam i ja

Početak je bio krajem leta 2007. godine. Muž je radio u firmi sa čovekom čiji je hobi bio pravljenje kamenih bašta. Upravo zbog toga se prosto zaljubio u tu ideju, a kako u dvorištu imamo mesta odlučio je da napravimo jednu malu. Kako se vidi na slici ispod, biljka koja je sada u sredini bašte je i ranije bila tu, i bukvalno rasla oko panja. Pošto izuzetno brzo raste bila je dobra ideja da je zadržimo i oko nje formiramo budući kamenjar. Nabavili smo crnicu, humus, napravili drenažu (od šuta i starih blokova, crepova) i kamenje. Radovi su otpočeli i ovako su izgledali:

U sredini je korito koje predstavlja naše malo jezero i fontanu. Ovako je izgledala kada su prvi radovi bili gotovi:

U jesen smo je obogatili raznim biljkama. Kada smo ih kupili sve su bile vrlo male, a na proleće sledeće godine sve su se već u najmanju ruku uduplale.

Bili smo veoma zadovoljni kako su biljke napredovale i kako smo se mi snašli u čitavoj toj priči oko održavanja bašte. Opet, na inicijativu druge polovine, odlučili smo da dvorište ulepšamo sa još jednom kamenom baštom. Predlog je bio napraviti veće jezero sa ribicama, i reku koja će teći u jezero. Pri tome smo i ostali. Pre toga smo izvadili drva koja su smetala, iskopali rupu za jezero, navukli zemlju i šut i kupili kamenje. Opet je majstor došao i uradio kostur odnosno rečni tok. Naravno, bilo je potrebno kupiti i pumpu koja će gurati vodu na izvor (vrh novog kamenjara).

Prošle jeseni smo zasadili vrlo malo biljaka. Doneli humusa i iglica iz šume i pustili da prezimi. Moram priznati da oko prve bašte nisam toliko vodila računa. Lepa je ona meni bila, ali nisam se ja baš hvatala baštenskog posla. Kada mi je bilo naređeno da nešto treba uraditi, ja jesam. Ali na svoju inicijativu vrlo retko.

Ali se sve to promenilo ovog proleća. Kao što sam već rekla nije bilo mnogo biljaka u novoj bašti pa ih je trebalo nabaviti. Pošto moja tetka isto ima divnu baštu i mnogo biljaka, na proleće ih je razređivala i davala meni. Kad sam ih već donela, red je bio da im pronađem novo stanište. I tako nedelja za nedeljom, biljka za biljkom, i bašta je bila puna raznog cveća, puzavica i sličnog rastinja. Naravno nemojte me pitati za njihova imena jer ih stvarno ne znam! U jezeru nema mnogo biljaka, imamo jednu vodenu palmu, trsku i bambus. Planiramo da nabavimo lokvanj i morsku salatu. U jezeru imamo 4 zlatne ribice. Dve su baš juče pristigle. Takođe planiramo da komšijski zid do kraja obložimo kamenjem kao što smo započeli. Evo slike bašte od prošle nedelje:

Sada dok pišem ovaj post kroz prozor gledam baštu. Reka žubori, grlice dolaze da piju vodu, a kosevi se kupaju u reci. Našli su svoje mesto za uživanje kod nas u bašti. Ponekad nam i komšijska mačka dođe u posetu i vreba ribice. Baš juče sam bila u bašti da je malo doteram posle kiše. Sad je kao bombonica Ovo je upravo postao jedan pravi mali ekosistem koji čini da se osećamo dobro i mi i ptice i insekti. Odoh sada da zalijem begonije što sam posadila, a vi uživajte u slikama!

Evo i slike jezera od danas popodne. Ove naranđzaste mrlje u donjem levom uglu su naše ribice

Sedim u sobi za kompom i osećam da mi je hladno. Pogledam na termometar 19.2 C. Malko hladnjikavo. Bacam pogled kroz prozor, napolju uveliko mrak. Razmišljam kako bih sada najradije sela na moju kobilicu i odvozala se do Palića. Ali nema bajsa za mene do proleća, ipak je isuviše hladno za to a i ne bih tako uživala kao u kratkim rukavima.
Onda se vraćam par godina unazad i shvatam da mi nikad ranije nije uticalo na raspoloženje godišnje doba koje je u toku. A sada bogami da…čudim se i pitam zbog čega je to…Možda zato što sam ranije bila globalno veselija, preokupiranija obavezama ili…ne znam ni ja sama! Čini mi se kao da nisam pridavala veliki značaj da li napolju pada kiša, da li je magla, da li je vlažno, bljuzgavo, hladno. Sada dobro razmislim da li ću se i uputiti negde, šta ću obući i onda kada vidim da je tmurno odustanem i ostanem u sobi umotana u ćebe.
U suštini vrmenske (ne)prilike počele su veoma da utiču na moje raspoloženje i meni se to ne dopada. Kada se ujutru probudim i shvatim da će biti sunčano gledam da što više vremena provedem napolju. Da samo sedim u dvorištu i sunčam se kao mali gušter, ili pak skupljam lišće, ma bilo šta samo da sam napolju. Ali, tih dana je ove jeseni jako malo, Možda sam se ja i razmazila prošle godine kada je jesen bila prelepa a zima blaga, pa mi sad ovi silni oblaci, vetar i kiša teško padaju. Jako želim da već ponovo bude proleće da je svaki dan sunčan i da se moje raspoloženje popravi, da mogu da sedenem na moju kobilicu i za časak odjezdim gde hoću, a da pri tom uživam u svakom sunčevom zraku. Da sedim na molu sa drugarima bezbrižna i srećna…