Nisam vam se još hvalila ? Stvarno nisam ? E pa sad ću. Jesam, slab sam karakter, opet sam aktivirala svoj nalog na facebook-u. Doduše ne zbog sebe, već zbog svog brata. Pre koji dan je napunio 31. godinu,a par dana pre rođendana uzeo je adsl. On je na početku upoznavanja dimenzije zvane internet, i zbog toga mu je trebao online vodič. Verujem da je većini teško da u to poveruje. Ali eto dokaza da još uvek postoji nekolicina ljudi nenavučena na net.

Svi njegovi prijatelji, poznanici,kolege itd. su na fejsu, a znam da će mu prečesto trebati neko ko će mu objašnjavati odgovore na njegova pitanja:a gde da tražim, gde je čat, kad mogu ovo kad mogu ono. Stoga sam odlučila da je aktivacija mog naloga najbezbolnija, a ujedno mu mogu i sve na daljinu objašnjavati, jer ću sve to imati i ispred sebe. Pošto nema ni naviku da koristi icq, gtalk ili nešto slično moćićemo da budemo i u kontaktu preko chata.

A što se mene tiče nisam nešto preterano uzbuđena. Poslala sam request-ove ljudima sa kojima se i inače družim. Naravno, onda su mi prijatelji prijatelja i raznorazni poznanici slali requestove, koja sam ja odabravala, jer to je i fazon izgleda:imati što veći broj prijatelja. Vratila sam svoj identitet upisala pravo ime i prezime. Dodala sliku na profilu i to je to od mene. Ranije sam htela puniti galerije slikama, ali mi je sad to nekako mrsko. Ima još par mojih tagovanih slikica i to sve iz perioda osnovne škole.

Čini mi se da je ranije vladala veća ushićnost facebook-om nego sada. Jeste da je tu još većina ljudi koja je bila i pre mog deaktiviranja, i još mnogi, kao i moj brat, za koje nikad ne bih rekla da će postati fejs manijaci. Mada neki i nisu više tu, a čujem i da se neki dvoume da li da ga obrišu ili ne ?! Šta vi kažete ?

Zaboravih reći da sam na wall-u kod jednog prijatelja našla svoj hit vikenda. Poslušajte, možda vas oraspoloži u ovom tmurnom danu!

Prethodni vikend provela sam u Novom Sadu kod drugara. Odlučih da malo promenim „klimu“ i da se sklonim od računara. Kako sam već u četvrtak uveče stigla sledio je i izlazak to isto veče. Sa nama je krenuo i fotoaparat, jer ipak cure smo, mora se sve to dokumentovati. Jedna slika, druga, blic, klik, a momci dobacuju. Pomislili biste na klasična dobacivanja: „hej devojke ‘oćete sa nama, gde ćete posle, možemo mi da vas slikamo pa da produžimo zajedno“ ! Ali ne! Ovo je bilo sasvim novo iskustvo za mene. Opaske su bile sledeće: „jel’ se to slikate za facebook ? Hoćete da nas dodate u prijatelje ? Ja sam bla bla add-ujem me za prijatelja!“ I tako u krug sa sitnim varijacijama dok je trajao naš sešn slikanja.

Pomalo zatečena, da je momcima danas žvaka Facebook dala sam se u razmišljanje. Da li je stvarno zavladala takva epidemija Facebook-a ? I da li baš svako, ali ama baš svako ko ima računar i internet ima i profil ? Izgleda da ima…Zato sam ja odlučila da ću da se udaljim od tog ludila, i po povratku kući u Suboticu obrisla sam profil.

Prvo sam obrisla sve slike tj. albume. Remove-ovala tagove na slikama drugih. Obrisala prijatelja po prijatelja i na kraju promenila ime. Sada se zovem Sneška Belić. Kada sam otišla u opciju deactivate account, pitali su me šta je moj razlog. Izabrala sam: This is temporary, I’ll be back. Neki ljudi u mojoj okolini uradili su isto što i ja, iako nismo o tome razgovarali. Ko zna, možda kad prođe ova groznica poželim da aktiviram svoj nalog. I na kraju famozno pitanje: Imate li vi Facebook ? I šta ćete uraditi sa svojim nalogom ?