Kao što i kaže naslov, evo me samo na časak
Današnji dan je prošao nekako brzo. Bila tamo, bila vamo. Uspela da se vidim sa drugaricom, za koju sam mislila da se ni neće javiti ali eto prijatnog iznenađenja.

Ispričale smo se koliko je to bilo moguće za malo više od sat vremena. Dogovorile se za moj dolazak u goste za Novi Sad u martu i tako svašta. Sada evo sedim za računarom moga druga i čekam večeru. Mljac

Usput sam se dogovorila sa drugaricom koju nisam videla sto godina da sutra pijuckamo čaj i da tračarimo. Baš se radujem, moram priznati. Ovo će biti nedelja viđanja sa starim drugarima. Uffff…to me podseti na nekoga. Zorane javljam se sutra. Ali sigurno Znam zvuči već otrcano, ali prevazićiću samu sebe!

Večera je na stolu. Odlazim i poručujem vam da se javite nekome koga ste davno videli, ili kome ste davno obećali da ćete se javiti. Osećaj je ispunjavajući!

Ne mogu tačno da izvagam kad sam se prehladila: da li vraćajući se vozom prošle nedelje iz Novog Sada u ledenom kupeu koji se do Subotice vukao tri sata ? Ili od vetra koji je nemilosrdno duvao ovih dana ?

Bilo kako bilo, družim se sa maramicama ovih dana. Nos mi je kao slavina, a od brisanja i „mekanih“ maramica imam već rane. Strepsils je tu za prvu pomoć, jer mi je grlo toliko suvo da mi je i pljuvačku teško gutati. Čaj unosim u prekomenim dozama, mandarinama i ostalim voćem nadoknađujem C vitamin. Jedina, ipak dobra stvar u svemu ovome što mi se nos nekako otpuši tokom noći pa bar mogu mirno spavati

Ovo mi je već druga bolest ove sezone i nadam se da ću se brže oporaviti nego prošli put kada me kašalj mučio još 10-ak dana. Toliko sada od mene, idem da pripremim čaj za trač partiju sa Waterlilly. A vi ako izlazite iz kuća, dobro se obucite kako biste izbegli moje stanje!