Nazad u školu. U prošli ponedeljak je za mene počela akademska godina. Ponovo sam student, tj. da budem preciznija brucoš drugi put. Ranije sam vam pisala kako sam i zašto upisala Višu školu za obrazovanje vaspitača. Nije mi to bila baš prva želja, ali mogućnost jeste!

Godina je prolazila, a ja se baš nisam mnogo trudila. U junu sam položila ispite oko kojih nije trebalo mnogo truda, a ostale sam zapustila. Nisam dala prvu godinu. Iskreno, nisam mnogo ni želela. Znala sam da mogu jednom obnoviti godinu a da ostanem na budžetu. Tako je lagano i ta obnovljena godina prolazila, a ja sam se zaposlila, škola ponovo u drugi plan. Vreme odmiče, ja još cupkam u mestu, i naredni oktobar odlučujem da još jednom obnovim godinu. Izgubila sam budžet, ali na svu sreću nisam morala plaćati školarinu, jer sam već sve predmete odslušala. E tek tada sam totalno izgubila motivaciju. Nisam mogla naterati sebe da zagrejem stolicu. Govorila sam, a i sada stojim iza toga da bih ja odmah mogla početi da radim. Deca me privlače, i odgovara mi vaspitački poziv. Prošli oktobar nisam ništa ni upisala. Odlučila sam da tražim posao. Opet znate neke od mojih zgoda i nezgoda.

Vreme je jako brzo prolazilo, i kada sam imala hrabrosti da stavim svoju situaciju na papir, nije bila nimalo optimistična. Imam 23 godine, završenu gimnaziju, bez nekog sigurnog i posla koji bi mi se iole svideo. Ukapirala sam, da ako želim nešto bolje za sebe, moram nazad u školu. prethodnih godina su sve to bili neki neobećavajući poslovi, ispomoć ili nešto slično. Odlučila sam da se uozbiljim, zapnem i završim tu školu, jer imam neverovatnu sreću da me radno mesto čeka, samo je potrebno da donesem diplomu. Ta sigurnost i treba da mi bude najveća motivacija. Jer zaista je teško pronaći dobar posao.

Dogovorila sam se sa sobom i evo me. Predavanja su počela u utorak. Obećala sam sebi, a tako i drugima da ću ići redovno, polagati sve kolokvijume koji mi se pruže, davati ispite odmah u prvom roku u kom mogu. Cilj je da očistim godinu u junu i vratim se na budžet. To su moji planovi, samo da je zdravlja i volje pa biće i ostvareno sve to. Činjenica je da sam zagrizla veliki komad, izgubila sam sve radne navike, teško mi pada da sedim i čitam, teško je da mi pažnja ostane tu gde treba ali, trudiću se, pa se nadam da će mi se već sa prvim položenim kolokvijumom vratiti poljuljano samopouzdanje. Nekako mislim da sam sada zrelija nego pre četiri godine kada sam prvi put upisala. Odmorila sam se od gimnazije, dangubila, lenčarila, izbegavala obaveze, ali sada sam stala tome na rep i okrećem novu stranicu. Svakako držite mi palčeve da mi se ne vrati ona prethodna stranica

Hajde da vam i ja kažem gde ću na letovanje. I da dokažem sebi da li ću dobiti komentare kakve očekujem. Muž je već objavio post na ovu temu ali i ja ću da vam ponovim gradivo.

Polazak je zakazan za 4.7. u 19h i to barskim vozom iz Subotice do Sutomora. Nadamo se da ćemo stići u našu sobu sledećeg dana do podneva, hvatajući autobus ili kombi od Sutomora do Bečića. Odsedamo u vili Alet-Moc u Bečićima. Prvobitno smo hteli u Čanj, u kom smo već bili pre 3 godine, i vrlo bitno da napomenem na 7 dana. Iskreno, nisam znala da je to toliko neuobičajeno da ljudi traže ponude na 7 dana. Kada je žena iz agencije nazvala da proveri (za Čanj) rekli su joj da nemaju ponude koje nas zanimaju, uz obrazloženje da primaju nove ture svakih 10 dana i nema slobodnih soba. Iako je u brošurama bilo jasno podeljenih ponuda na 7, 10 i 14 dana. Nakon par pokušaja u drugim hotelima i mestima, i istih razloga odbijanja, žena nam je zabeležila šta mogu da nam ponude na 7 dana. I tako smo se odlučili za Bečiće.

Naši razlozi za Crnu Goru su sledeći: nemam pasoš, a ni ne mogu ga napraviti za ovako kratko vreme, volimo da putujemo vozom, i uvek u povratku svratimo do nane u Prijepolje, i to sve sa jednom povratnom kartom. Ne smetaju nam braća Crnogorci i ne gajimo ama baš nikakva negativna osećanja prema njima. Kada nekome kažemo gde idemo, prvo pitanje je zašto u Crnu Goru, zašto ne u Grčku, Tursku, Bugarsku? Za te pare biste mogli ovo ili ono,onamo ili tamo. Nećete valjda njima da ostavljate pare, pa oni su nas izdali?! Nećete imati vode ni da se otuširate! Znate da je to tamo problem! I tako u krug. Naravno, želeli bismo otići i u Tursku, i u Bugarsku, i u Grčku, Hrvatsku, ma svugde, ali nam je ovo trenutno po meri. Idemo na more radi mora, kupanja, sunčanja, gnjurenja.

A gde ćete vi ovoga leta?

Polako se završava treća nedelja korišćenja mog novog broja mobilnog telefona. Nisam htela o ovome ranije pisati, jer nisam mogla garantovati hoću li izdržati da ne vratim staru karticu u opticaj

Teška srca odlučila sam se na ovaj korak. Već duže vreme muž me nagovara da promenim mrežu. Nije da sam imala neke ekstra pogodnosti na Telenoru, čak šta više skupo sam prolazila. Bila sam u tarifi priča. I to mi je jedino pogodovalo zbog razgovora sa bratom, koji je bio usamljen slučaj telenorovog pretplatnika u mojoj okolini. Razlozi koji su me držali na staroj mreži bili su krajnje subjektivni, a glavni je taj što jednostavno volim svoj broj. To mi je i prvi i jedini od 2004. godine. Poseban šmek je i to što je broj šestocifren a prepaid.

No, da ne dužim, jer ću ponovo doći u iskušenje da vratim stari broj a taman sam se sprijateljila sa novim. Kupila sam 065 prepaid karticu za 200 dinara sa 200 dinara kredita. Obavestila ljude o promeni. Svi su pitali za razlog, a ja odgovarala da je kriza i da trenutno mom budžetu više odgovara mt:s. Naravno, odmah sam promenila tarifu na TIPI. Nekih desetak dana sam pokušavala dobiti operatera kako bih aktivirala gprs i mms. I to se čudo desilo, mada na pola. Uredno sam ja dobila poruke i sačuvala ih, ali mms neće da radi. Još uvek ih nisam nazvala da pokušaju da mi otklone problem. Imam i svoja 3 Friends & Family broja. Iskorištavam sve blagodeti Mobilne telefonije Srbije ili ti izabrala sam manje od dva zla.

Evo me kao što i rekoh, mada nije baš jutro…ali jos neki satićak je ponedeljak pa da se bacim na posao!

1. Dati uslov u junu mesecu
Kako već drugi put obnavljam prvu godinu na jednoj smešnoj višoj školi odlučila sam da svoje školovanje pokrenem. Imam 5 ispita za uslov. Nije to tako teško niti mnogo, ali mi nedostaje motivacija, a i teško mi je sesti i opet štrebati jer ruku na srce nisam još od srednje škole. Naravno, pre toga moram sutra overiti semestar i malko se raspitati o tim istim predmetima, jer mi se šini da se profesorska škvadra promenila.

2. Naći neki poslić
Razmišljam da totalno opteretim sebe, i da učim i da radim. Čisto da vidim koliki maximum mogu izvući iz sebe. Hmmm nisam, ali i jesam izbirljiva. Volela bih da radim u nekom dečijem butiku, sport radnji ili da me neko obuči da radim sa papirima (finansije, fakture, sekretarisanje i tako to).

3. Poraditi na sebi
Prvo što želim jeste da smanjim svoje obilne obroke koji će navodno dovesti do smanjenja moje telesne mase. Zatim, da se navikavam da pijem više vode, a ne coca-cole (čiji sam postala zavisnik, a kažu pametni ljudi da je to znak da sam zavisna o šećeru i kofeinu). Onda da probam da jedem musli. I to ne neki kupovni nego da sama posetim bioteku i uzmem sastojke koji su mi potrebni. I na kraju rekreacija:kretanje, vežbe, bla bla. Neki aerobik ne bi uopšte bio loša ideja, mada umem i ja sama kući vežbati. A sa lepim vremenom stiže i vožnja moje kobilice Naravno ovo sve ću činiti radi poboljšanja svog psihičkog i fizičkog zdravlja!

4. Praviti selekcije
Posvetiti se prijateljima koji to zaslužuju a one druge, davitelje, malko distancirati od sebe. Opet neke druge, zaboravljene obradovati neki emailom, SMS-om, pozivom. Širiti pozitivnu energiju. Uživati. Ne razmišljati i ne traćiti vreme na gluposti. Ne opterećivati se nepotrebno i bezrazložno. Happy happy joy joy!

Šta još??? Ne znam ni sama. Mislim da sam napisala suštinu. Tako da ako uspem da se pridržavam ovih stvari pa makar i da težim ka njima biće ovo najbolja godina. Svakako spremna sam na to da će mi se svako i svašta uplesti u moje savršene planove…ali šta da se radi?! That’s the way it goes!