Sećate se kada sam vam pisala o našoj kamenoj bašti, spomenula sam i stanare našeg jezerceta i to rečima da su one mrlje u donjem levom uglu naše ribice. E pa te ribice su sad već prave ribetine. Imamo dve zlatne i jednu smeđu. Kada smo otišli na more, bile su baš sitne a kada smo se vratili sačekale su nas prave nemani. One su porasle duplo za te dve nedelje.

Pre nekih mesec dana sasvim slučajno, dok smo bili da ih hranimo, a sunce je tako sijalo da se dobro videlo u dubinu, opazili smo male potomke. Tada smo mislili da ih ima vrlo malo, ali i to je bilo ohrabrujuće jer je značilo da im stanište veoma odgovara čim se množe. Međutim, sad već možemo da uočimo tri veličine malih ribica, tj. zaključujete da je bilo tri mresta. Najstarije su sada one veličine koje su bile njihovi mama i tata kad smo ih kupili. Te najveće bez problema jedu hranu koju im dajemo, dok za male totalno izmrvimo granule, a i one se same super snalaze jer grickaju travu iz vode. Delim sa vama video njihovog ručka. Mislim da je to bilo prošle nedelje. Hrani ih i snima moja druga polovina. Potomke vam prezentujem sledećom prilikom.

I, da ne zaboravim. Delim sa vama i link do pesmice na koju sam danas slučajno nabasala. Link

Nasmejte se dobro kao što sam i ja

Danas dok je moj muž brinuo da gosti dobiju svoj ručak, Valter i ja smo doručkovali Bevitu. On je naš kućni ljubimac star 4 godine. Mama mu je mešanac a tata bokser. On je jedno blentavo stvorenje, verovatno bi ste ga se uplašili na ulici ali on je ustavri vrlo umiljat i dražestan.