Mackomali

Sreća

29okt09

Par večeri za redom sam videla ovaj spot na VH1. Na drugo slušanje mi se dopala pesma i blago rečeno odlepila sam za njom. Namučila sam se dok nisam skinula ceo album, ali vredelo je. Pesmu slušam 100 puta za redom i još mi nije dosadila.
Vežem je za ove divne jesenje dane. Za žuto lišće na granama, za prijatnu temeperaturu napolju, za slojevito oblačenje. Za razgovor, za neke divne sate.
A naslov sreća…neko je napisao u komentarima wonderful song! like it very much, it moves me in so many different ways! I ja osećam isto, a to je sreća!

So I suppose you got what you want
Take a good look at what you give up
Because I’m telling you
A heart can’t be unbroken oh, oh, oh, oh

And can you remember how I kiss you
Recall the sweet taste in your mouth
Cos baby the memory is all you get now
And I’m moving, movin, moving on

All that you want
I hope you get all that you want
I hope you get all that you want
Cause I do
I hope you get all that you want
I hope you get all that you want
Cause I do

Does every morning make you happy
And tell me do you laugh yourself to sleep
I hope you find it easy to forget me oh, oh, oh, oh

I hope you don’t feel anything when you see me
I wonder if you’re out there having fun
I hope you get all that you really wanted
Cause I’m moving, movin, moving on

Don’t you see the light has changed
And nothing looks the same
Just shadows on the ground
And if you listen carefully you’ll hear

All that you want
I hope you get all that you want
I hope you get all that you want
Cause I do
I hope you get all that you want
I hope you get all that you want
Cause I do

Filed under: Ljudi oko mene | 7 Comments
Tags: jesenji dani, Natalie Imbruglia, pesma, razgovor, sati, spot, sreća, žuto lišće

Ima nešto u toj hemiji

26okt09

Pre par dana sam dobila mail sa sledećom tabelom od mog najboljeg drugara. Fino sam se nasmejala, onako baš baš od srca. Naravno uvredi ili bilo kakvoj sličnosti nije bilo mesta
Dobru zabavu vam želim! Neka unese malko smeha u ovaj maglovit i tmuran ponedeljak!

* kliknite na tabelu za veći prikaz

Filed under: Zanimljivo | 8 Comments
Tags: bilo kakva sličnost, element, smeh, smešno, vickasto, žena, žene

Hrana spaja ljude

22okt09

Oduvek sam vezivala druženje sa dragim ljudima i dobru hranu. Kada smo bili mlađi moj najbolji drug i drugarica, Saša i Ivana, su uglavnom dolazili kod mene. Uvek smo kod mene pravili palačinke, pržili pomfrit ili jednostavno jeli sendviče sa margarinom i pekmezom od kajsija kog je uvek bilo kod mene kući. U dvorištu sam imala drvo kajsije koja je svake godine rađala, i uvek se kod nas pravio kompot i pekmez. I moja baka nam je često pravila pogačice, krofne ili ti fanke kako ih mi sa ovog područja zovemo, pite sa jabukama. Tako da se kroz druženje sa najomiljenijim ljudima uvek prožimao i najraznovrsniji meni.

U poslednje vreme se najviše družimo sa Ivaninim bratom, Tomom, i kod njega uglavnom spravljamo ukusna jela. U početku smo samo naručivali hranu. I to veliku porodičnu picu koju smo nas troje mogli bez problema smazati. A ruku na srce pica je dovoljna za 4 odrasla čoveka. Onda smo se malko nagojili. pretprošle zime je to bilo, i sa pice prešli na naručivanje drugih jela. Kilaža nam baš nije išla dole tako da smo se sve češće odlučivali da sami pravimo obroke. Pravili smo i dijetalnu hranu kako smo je zvali. To bi bilo sledeće: supica, pire krompir i dinstano pileće belo meso. Supica je pravi lek, Tomin izum Spravlja se na sledeći način: jednu zamrznutu kesu mešanog povrća za supu stavi u ključalu vodu i kuva oko 15-ak minuta. Kada je povrće skoro kuvano, doda se kesica posne Aleva supe i kuva još nekih 10-ak minuta. Supica je za pola sata gotova i vrlo ukusna.

supa

Supu stvarno često pravimo i obožavamo je. Često samo to i večeramo. Ako ne ovakvu, onda supu od paradajza. Naravno obrok ne izostaje ni kada Saša dođe. Evo baš u subotu smo se nabobali pite sa bundevom i cimetom. A za dezert smo jeli kompot od bresaka. Mmmmm kad se setim. Ranije su me zadirkivali i govorili da odmah čim neko dođe samo nudim hranu, i odmah nešto spravljam, iznosim. Ali nisu se oni ni bunili baš Uvek je nekako lepše i potpunije sa hranom. Hrana spaja ljude i podiže atmosferu. Meni je zadovoljstvo pripremiti neko jelo, ili još bolje ako svi učestvujemo oko toga. Ja seckam luk, neko guli krompir, treći meso. Usput se dosetimo šta bi sledeće mogli praviti, ili jednostavno unosimo neke svoje izmene u već postojeći recept. Uživam u svemu tome i prava je razbibriga. Često pravimo i špagete, bilo bolonjeze ili jedan naš recept, tortilje i krompotilje – opet Tomin izum. Za sledeći put ću vam otkriti kako to mi pravimo tortilje ili krompotilje

Filed under: Ljudi oko mene, Recepti | 5 Comments
Tags: druženje sa ljudima, hrana spaja ljude, najraznovrsniji meni, sam napravi obrok, supa, ukusna jela

Jesenji radovi

20okt09

Još davno sam vam obećala video sa malim ribicama. I bio je on snimljen pre otprilike mesec dana, ali ja nikako da napišem post o tome. Sad ću da ga uglavim u ovaj i da vas usput obavestim šta smo sve uradili oko bašte.

Pre neke 3 nedelje sam pođubrila zemljište. To isto sam uradila i prošle jeseni. Naime, kokošiji izmet je stajao rastvoren u vodi i na suncu oko 10-ak dana. Zatim se to procedilo i dobio se koncentrat tečnog đubriva. Na jednu litru đubriva ide od 8-10 litara vode, i zatim se biljke zalivaju time. Moram reći da je miris užasan ali da se preživeti. Kasnije dva-tri dana dvorište malko ima čudan miris i to je to. Kako je u tom periodu temperatura bila oko 30 stepeni i nije bilo kiše, ja sam svako veče i zalivala vodom baštu, kako bi đubrivo što bolje prodrlo u dubinu.

Sledeća velika akcija je bila na placu moga brata. On je izrazio želju da ima kamenu baštu. Još ranije smo se dogovarali da ćemo na jesen to odraditi. Kamenje i crnicu je imao, tlo je peskovito, tako da su radovi mogli da počnu. Nas petoro se skupilo i prvo što smo radili je bilo da osmislimo oblik i visinu. To smo naravno bratu prepustili jer njemu i treba da se sviđa najviše. Zatim smo slagali kamenje i mešali pesak sa crnicom. Kada je oblik bio gotov, formirali smo kamenjem i par terasa. Što se pokazalo vrlo uspešno jer bašta ima mali pad pa su se one taman lepo uklopile, a istovremenu predstavljaju i barijeru u slivanju vode i pružanju biljaka. Evo izgleda bašte sa visine:

Kada je taj deo slaganja i formiranja bio gotov, dobro smo nakvasili baštu, i ostavili da zemlja upije. Onda smo ostale u akciji samo tetka i ja, i krenule sa sadnjom biljaka. Pošto i tetka sama ima baštu, uzela je neke biljke odatle, a ostale je kupila na pijaci. Negde na početku sadnje bašta je ovako izgledala:

Onda smo dodavale još biljaka, i oduzelo nam je to dosta vremena. Trebalo ih je sa smislom rasporediti, da sve to ima jednu lepu formu. I naravno razmišljati koja se biljka koliko proširi i koja će potencijalno koju da uguši. Sve su bile usađene, opet smo sve zalili i ostavili da prenoći.
Sutradan smo ponovo dolazili na plac. Tetka je donela ruzmarini usadila ga kod panja. Kupila je prelepe daninoć, male žute hrizanteme, patuljaste tuje, čempres i još jednu patuljastu biljku kojoj ne znam ime i koja će da izraste u pufnu. Evo bašte prošle nedelje kada smo obavili sve radove koje smo, što se tiče nje, za ovu jesen zacrtali.

Izabrali smo odličan trenutak da sve to obavimo jer je prethodne nedelje znatno opala temperatura i bilo je dosta kiše pa je sve to pomoglo da se biljke dobro prime. Istovremeno se i samo zemljište staložilo, što je i bilo za očekivati. Vlasnik bašte je veoma zadovoljan napravljenim. A i radnici su takođe, a kako i neće kad je ruku njihovih delo. Sad čekamo proleće da vidmo kako će sve to izgledati sa mnogo zelenila i cvetića. Sledeće jeseni će ona da bude u svom punom jeku, a tada će već biti potrebno i rasađivati biljke.

U ponedeljak sam se ja posvetila mojoj bašti. Ogrebala sam se za biljke iz tetkine bašte pa sam ih udomila kod sebe. Napravila sam pokoju reorganizaciju. Popunila prazne delove između kamenja. Stavila humusa biljkama, premestila lavandu na sunčanije mesto. Unela bambus i palme iz jezera pre prvih mrazeva da se ne smrznu. Opet posla za čitavo popodne, a na kraju puno srce zadovoljstva. Svoju baštu nisma slikala da je pokažem, jer nikako nisam uspela da je uhvatim kad je osunčana. Opet ostajem dužna za sledeći put

Filed under: Hobi, Radna akcija, U prirodi | 4 Comments
Tags: bašta, crnica, jesenji radovi, jezero, kamena bašta, kamenje, pesak, pođubriti zemljište, sadnja biljaka

Filmovi koje sam pogledala prošle nedelje

19okt09

Kreće zima a sa njom i vreme ušuškavanja pod ćebe i gledanja filmova. Kaže muž da je krenuo period kada baš ima kvalitetnih filmova da se skine i odgleda. On je krenuo već to da praktikuje, a ja se više ili manje uključim. Kao npr. u četvrtak. U vreme kada je na hrvatskom RTL-u kretao Uvod u anatomiju, on je pustio i film. Htela sam ga i ja gledati ali je Uvod ipak preovladao kod mene. Tako sam ja uporedo gledala i jedno i drugo. Epizoda je bila krajnje tužna i za plakanje. U istoj epizodi su i Džordž i Izi umrli. Ko prati shvatiće

Tokom reklama sam gledala film The Boy in the Striped Pyjamas. Film o prijateljstvu dva dečaka. Malog Nemca i Jevreja čija je radnja smeštena u okolini koncentracionog logora nešto pre početka II svetskog rata. Bruno, osmogodišnjak nesvestan situacije koja će ga okružiti, dolazi sa svojim ocem komandantom, majkom i sestrom na selo kako bi njegov otac rukovodio logorom. Njegovi stari drugari mu nedostaju i on kreće u istraživanje okoline. Okoline koja je zabranjena. Tu Bruno upoznaje čudno obučenog dečaka Shmuela. Dečak ima pidžamu na linije i živi iza električne ograde. Neću više da vas upućujem, nego vam preporučujem da pogledate ovaj film, sigurna sam da vas neće ostaviti ravnodušnim.

IMDb rejting: 7.8/10

Drugi film je Stranger Than Fiction. Film je o čoveku imenom Harold Crick. On je poreski službenik i živi krajnje monotonim i usamljeničkim životom. Sve to će se promeniti jednog sasvim drugačijeg jutra dok bude prao svojih 32 zuba 72 puta. On počinje da čuje ženski pripovedački glas sa britanskim akcentom. Taj glas istovremeno čuju i gledaoci. Čini upravo one stvari koje glas ispripoveda i tu počinje da se izbezumljuje. Ubrzo shvata da je glavni glumac u novoj knjizi koju taj glas piše i počinje da se pita, da li Kay Eiffel piše tragediju ili komediju. Menja svoj stil života i kulminacija nastaje kada sazna da je Kay završila knjigu i da protogonist umire. Glumačka postava je odlična. Tematika na koju još nisam naišla. Sve u svemu zanimljiva, drugacija i čudna radnja filma. Kako sam ova dva filma i ja pogledala zbog preporuke, isto to savetujem vama.

IMDb rejting: 7.9/10