Ispitni rok

05feb10

Ostalo je još nedelju dana do završetka mog prvog ispitnog roka u drugom kolu mog studiranja. U utorak me čeka još upis jedne ocene i to je završetak mojih obaveza do aprila. Naslućujete da nisam sve lepo uredno očistila, jer da jesam, ne bih spominjala april. Naime, total score je 3:2 za položene ispite. Da li je moglo bolje ? Ma naravno da jeste, ali i ovako sam prilično zadovoljna!

Pala sam srpski jezik. I to pismeni deo, tako da do usmenog nisam ni stigla. Pismeni je bio u vidu testa. 19 zadataka. 10 potpuno tačnih za prolaznu ocenu. Na testu se ocenjivalo znanje gramatike. Ruku na srce, oslanjala sam se na staru slavu i nisam se mnogo pripremala. I zaključak je taj da sam zarđala, i da me u aprilu čeka pošten posao prelaženja gradiva. I još samo jedan podatak nije da se vadim, ili ulepšavam svoju neprolaznost na ispitu, ali samo njih 9-oro od nas 70-ak je položilo. Mnogi nisu ni prijavili u ovom roku Sve u svemu vrlo poražavajući rezultat u poznavanju maternjeg jezika.

Sledeći predmet u padanju je bila filozofija. Ni tu se nisam mnogo pripremala, i išla sam na sreću i upoznavanje sa profesorovim načinom ispitivanja. Izvukla sam papir sa tri pitanja. Prva dva laka: odnos filozofije i drugih nauka, hrišanska teologija. I treće Marksov odnos prema istoriji i čoveku. E to treće sam znala da ima veze sa kapitalizmom, ali nisam znala sve to lepo uobličiti u smislenu celinu. A profesor traži poznavanje sva tri pitanja. Pala sam i nju, ali se ne sekiram mnogo. Rešavam to u sledećem roku.

E sad oni lepši. Ekologija položena. Ona mi je i izborni predmet. Za vreme ovog ispita sam se prvi put susrela sa načinom ocenjivanja u kom se petica (5) – ocena sa kojom se pada, upisuje u indeks. (?!?)

Opšta psihologija položena. E na ovo sam izuzetno ponosna. Gajila sam neku odbojnost prema ovom predmetu i profesorici još od pre 4 godine. I jednostavno sam imala blokadu prema učenju tog predmeta. Konačno sam rešila i tu prepreku. Ovo mi je najdraži položen ispit za sad.

Opšta pedagogija. To sam rešila još u decembru, Uradila kolokvijum, i idem u utorak na upis ocene. Profesorica je odličan predavač, pedagog, i pre svega čovek, tako da mi je ovo bio najomiljeniji predmet u prošlom semestru.

Vrlo sam zadovoljna postignutim. Pre svega zato što sam se mrdnula sa one tačke mirovanja i nedavanja ispita. Sad mislim da će svi naredni rokovi ići nekako lakše. U junu je cilj očistiti godinu, znači dati još 5 ispita. To je prvo na TO DO listi.

A šta ste vi radili dok je trajao moj ispitni rok ?

Filed under: Trenutno stanje   |  6 Comments
Tags: aprilski rok, indeks, ispit, ispitni rok, kolokvijum, ocena, položeni ispiti, semestar

Mackomali ima novi logo

26jan10

Na početku svog blogovanja nisam maltene znala šta je to logo. Kako je vreme odmicalo, a ja se upuštala u ovo piskaranje, nedostajalo mi je nešto što bi bilo obeležje mog bloga. Znate ono, sve velike i uspešne firme imaju neki svoj znak koji je jedinstven i lako prepoznatljiv. Tako se možda prvo ni ne setite njihovog imena, nego znaka/slike koja ide uz njihov kvalitet i dugovečnost. E i ja sam odlučila da želim imati svoju jabuku, Cipiripi ili kvačicu.

Moj prvi i po trajanju vrlo kratak logo bilo je rumenilo sa četiri nijanse. On mi je brzo dosadio, pa sam prešla na onaj koji mi je bio sve do danas. Tu se iskazalao moje i umeće moga muža, malo fotošopa i uklapanja. I nije bio tako loš

Pre par dana muž je dobio svoj novi logo. Njegov dobar drugar mu ga je nacrtao. Ljubomorna ja, želela sam i svoj blog da obogatim i osvežim novim logoom. Tada sam poručila mužu da pita svog drugara da li želi da napravi jedan i za mene.
Odgovor je bio potvrdan, i evo ga danas izašao iz drugarove fabrike. Njemu je poslužio kao vežba u crtanju.

Prikazuje upravo ono što sam i želela, a to je pravo značenje naziva bloga Mackomali. Ova devojčica želi da bude velika i da ume da se šminka, ali sudeći po slici to njoj baš i ne ide. Pogledajte samo kako se umackala tim ružem

Još jednom veliko hvala Arnoldu jer ja sada imam samo svoj, originalni i nacrtan samo za mene blog logo.

A šta vi kažete? Kako se vama dopada?

Filed under: Dizajn, Dobro delo, Novo   |  6 Comments
Tags: blog, logo, novi logo, obeležje, obeležje bloga, znak

Čekaj me, ja sigurno neću doći

20jan10

Reč je o domaćem filmu koji sam pogledala pre par meseci. Za mene je film bio krajnje mračan i depresivan. Mada, kada sam ga gledala, ni ja nisam bila u nekom pozitivnom raspoloženju. Ali, i da jesam, ne bih više bila.
Ovo je još jedan film Miroslava Momčilovića, baš kao i Sedam ipo o kom sam ranije pisala. Opet se radnja odvija na Novom Beogradu, ali ovaj put u centru zbivanja su priče o neuzvraćenim ljubavima mladih ljudi.

IMDB rejting: 6.5/10

Miroslav Momčilović, koji je reditelj, producent i scenarista filma kaže za svoje ostvarenje: „Tema ovog filma je ljudska opsednutost srećom koju treba da im donese neko drugi. To se obično naziva potrebom za ljubavlju. Ovo je priča o stanjima u koja ljudi dolaze kad im je ta ljubav neuzvraćena“.

Alek je očajan pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora ostavila. Pati, bezvoljan je, patetičan, stalno pominje samoubistvo, jednostvano ne miri se tim da je veza gotova. Ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta. Uprkos Banetovim savetima Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju. A Teodora koliko god bila odlučna i čvrsta kada se viđa s Alekom, toliko je snishodljiva i bespomoćna kad provodi vreme s Nemanjom. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u Marinu, nekoliko godina mlađu devojku. Na žalost Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alekova „slovenska depresija“…

Izvor: www.cekajme.com

I u ovom filmu imam svoj omiljeni deo. Smatram da je Petar Božović apsolutno briljirao u ovoj ulozi. Kasnije sam pročitala da je i dobio nagradu za najbolju mušku epizodnu ulogu.
Glavni motiv filma je ljubav, tako da je moja preporuka da ga pogledate. Ljubav iz malo drugačijeg ugla, propraćena svim onim stanjima koja prolazimo zbog nje.

Filed under: Film   |  13 Comments
Tags: domaći film, Film, ljubav, mladi ljudi, neuzvraćena ljubav, preporuka, čekaj me ja sigurno neću doći

Hit dana, početak nove nedelje, moj povratak i početak

18jan10

Vikend sam provela u mom omiljenom Novom Sadu, družeći se sa dobrim i meni dragim ljudima. Nije izostala ni šetnja uzduž i popreko po Novom Sadu i Petrovaradinu. Odlazak na tvrđavu, preko mosta naravno pešice, je za mene jedan ispunjavajući ritual. Šteta što vreme nije bilo lepše, ali pošto to ne mogu da biram i ovako je bilo sjajno!

Da se vratim na pesmicu. Na nju me je podsetila moja dobra drugarica Ivana. Već na prve taktove sam je prepoznala, tj. setila se da je odnekud znam. I onda mi sinulo! Period pre 3 godine kada sam radila kao šankerica u ovom lokalu u Subotici. Svako jutro, oko pola 10, 10 kada sam ja dolazila na posao, kretala je i ova pesmica. Sada kao i tada, ja nisam imala pojma o čemu se peva u njoj, ali pesma mi je divna. Za nju vezujem taj period u svom životu, prvu jutarnju ness-icu i prve jutarnje zrake preko velikih staklenih prozora. Pesma me inače inspiriše na sreću, optimizam, osmeh. A u poslednje vreme sam osetila da mi sve to manjka. Ali evo polako se vraćam na pređašnje stanje…ma kakvo pređašnje, biće još bolje!

Svima vama, mojim drugarima blogerima i drugarima čitaocima, poklanjam ove taktove i neka vas ispune optimizmom i voljom kao mene!

Čitamo se,

vaša Jadranka aka Mackomali

Filed under: Ljudi oko mene, Muzika, Razmišljanja   |  5 Comments
Tags: drugari, druženje, druženje sa ljudima, Novi Sad, optimizam, osmeh, pesma, sreća

Gde sam? Kako sam? Šta radim?

20dec09

Ponovo je prošlo mesec dana kako nisam pisala post. Ono što sam napisala u zadnjem objavljenom me je baš izbacilo sa svih mogućih koloseka. Na to je još došla i dijagnoza. Dvoumila sam se da li da je napišem ovde, ovako javno. Odlučila sam da ne. A onda sam opet razmišljala, da je red ako sam već započela priču oko toga, da vam i dugujem objašnjenje. Jer ne ide se samo tako na CT zar ne?!
Dijagnoza kaže sledeće: kalcificirani miom uterusa. To bi značilo da imam miom koji je od hmmm kamena, odnosno koji je čvrste strukture, a po onome što sam ja gledala na cd-u sa CT-a, on izgleda baš kao i bilo koja kost u mom telu. Dimenzija je 45×35mm. No, nije na meni da ja glumim doktora i pravim dijagnoze. Sve u svemu, moj ginekolog je sada na zimovanju, pa čitavo lečenje i dalja uputstva ostaju za posle praznika. Željno iščekujem drugu polovinu januara jer me sve ovo frustrira i opterećuje. Ali dobro, biće sve to polako…kao što me i svi teše ovih dana.

Kada budem imala više informacija svakako ću ih podeliti sa vama, a za sada zatvaram ovu temu. Stoga idemo dalje.

Sutra uspešno završavam prvi semestar. Uzimam zadnji potpis, prijavljujem ispite i čekam četvrtak popodne da vidim raspored održavanja ispita da vidim kako ću da se uklopim u sve to. U petak je bio prvi ozbiljan kolokvijum, pa čekam i te rezultate. Da vidim hoće mi se malko vratiti samopouzdanje ?!
Pravila sam i svoje porodično stablo. Waterlilly mi je sve to lepo nacrtala na hamer papiru, a ja sam napravila listove na drvetu – iseckala ih i obojila. Uzela i A4 listove u plavoj i crvenoj boji, iseckala na kvadratiće, upisala naša imena i polepila ih na one listove. Htela sam napraviti ogromno stablo, odnosno sa svim podacima koje posedujem, ali sam odustala, tako da sam napravila samo dedinu stranu. I sve je to izgledalo ovako:

U međuvremenu, dok nisam pisala, se dogodilo mnogo toga. Ovih dana ću pokušati da ih se prisetim, pa da ih i podelim sa vama. Sutra ću da listam slike i o svemu lepo da vas obavestim. Moram priznati da mi je nedostajalo ovo piskaranje, i da me ono baš uveseljava. Vaše postove sam čitala, ali ipak imam podosta nepročitanih u svom rss readeru. Sve u svemu kasnim sa gradivom, a ono se mora nadoknaditi.

Šaljem vam pozdrave u ovoj ledenoj noći, i…čitamo se!

Filed under: Novo   |  5 Comments
Tags: CT, dijagnoza, frustracija, kalcificirani miom uterusa, kolokvijum, opterećenje, porodično stablo, prijava ispita, prvi semestar