Mackomali

Sedam I Po

30jun09

U četvrtak sam pogledala domaći film Sedam I Po. Nisam ni čula za njega ranije, ali preporuka, odgledani segmenti i maltene me naterali da pogedam film. A inače nisam baš nešto ljubitelj naših filmova al’ hajde. Film Sedam I Po je film o sedam smrtnih grehova. Radnja je smeštena na Novi Beograd. Film prikazuje sedam priča ljudi iz toga kraja. Neke se prepliću, i prikazuju suočavanje tih ljudi sa svakodnevnim životnim izazovima. Akteri su opsednuti svojim slabostima i vođeni svojim strastima.

Režija Miroslav Momčilović

IMDB rejting: 7.8/10

Film počinje sa Srebroljubljem ili kako bih ja to rekla pohlepom. Dvojica mladića (neradnika) snimaju video, izmišljajući priču kako je jedan od njih dvojice bolestan i kako su mu neophodne pare za operaciju. Video nameravaju da pošalju Maradoni. Počinju sa skromnih 15 000 dolara. Njihova pohlepa raste, a sa tim i suma koju će tražiti od Maradone.

Sledeći je Gnev. Mislim da je momak koju glumi Tadiju Tadića izvanredno odglumio. On vežba već pet godina za okršaj sa Spahijom. Najbolji momenat u filmu ubedljivo je taj kada se Spahija pojavljuje, a njega glumi Raka odnosno Radoslav Milenković (lik iz serije Vratiće se rode, koje me je još tamo oduševio svojom glumom).
Slobodno prebacite na 6. minut i 22. sekundu tada dolazi Spahija

Sledeći greh je Razvrat, Neumerenost u jelu i piću, Gordost, ovo je moj drugi najomiljeniji deo u filmu. Bračni par Srđan Paunović i Zorica Vodenilić Paunović. Zatim Očajanje u lenjosti i Zavist. Na kraju sledi onih I po. Pretpostavljate da već to mora biti nešto lepo. Svi akteri su se našli na istom mestu, svih sedam priča sliva se u jednu. Ostaje na vama da pogledate film da sad je ne objašnjavam. Jedan život se ugasio da bi onaj drugi počeo.

Film je vredelo pogledati, možda sam par godina zakasnila ali ni nema veze. Mnogo dobrih scena u filmu koje se ne daju prepričati. I dobrih dijaloga ili monologa koje rado koristimo u svakodnevnoj komunikaciji. Sve u svemu ocena vrlo visoka! Preporučujem!

Filed under: Film | 7 Comments
Tags: domaći film, preporuka, Sedam I Po, sedam priča, sedam smrtnih grehova

Naša kamena bašta – od početka do danas

24jun09

Početak je bio krajem leta 2007. godine. Muž je radio u firmi sa čovekom čiji je hobi bio pravljenje kamenih bašta. Upravo zbog toga se prosto zaljubio u tu ideju, a kako u dvorištu imamo mesta odlučio je da napravimo jednu malu. Kako se vidi na slici ispod, biljka koja je sada u sredini bašte je i ranije bila tu, i bukvalno rasla oko panja. Pošto izuzetno brzo raste bila je dobra ideja da je zadržimo i oko nje formiramo budući kamenjar. Nabavili smo crnicu, humus, napravili drenažu (od šuta i starih blokova, crepova) i kamenje. Radovi su otpočeli i ovako su izgledali:

U sredini je korito koje predstavlja naše malo jezero i fontanu. Ovako je izgledala kada su prvi radovi bili gotovi:

U jesen smo je obogatili raznim biljkama. Kada smo ih kupili sve su bile vrlo male, a na proleće sledeće godine sve su se već u najmanju ruku uduplale.

Bili smo veoma zadovoljni kako su biljke napredovale i kako smo se mi snašli u čitavoj toj priči oko održavanja bašte. Opet, na inicijativu druge polovine, odlučili smo da dvorište ulepšamo sa još jednom kamenom baštom. Predlog je bio napraviti veće jezero sa ribicama, i reku koja će teći u jezero. Pri tome smo i ostali. Pre toga smo izvadili drva koja su smetala, iskopali rupu za jezero, navukli zemlju i šut i kupili kamenje. Opet je majstor došao i uradio kostur odnosno rečni tok. Naravno, bilo je potrebno kupiti i pumpu koja će gurati vodu na izvor (vrh novog kamenjara).

Prošle jeseni smo zasadili vrlo malo biljaka. Doneli humusa i iglica iz šume i pustili da prezimi. Moram priznati da oko prve bašte nisam toliko vodila računa. Lepa je ona meni bila, ali nisam se ja baš hvatala baštenskog posla. Kada mi je bilo naređeno da nešto treba uraditi, ja jesam. Ali na svoju inicijativu vrlo retko.

Ali se sve to promenilo ovog proleća. Kao što sam već rekla nije bilo mnogo biljaka u novoj bašti pa ih je trebalo nabaviti. Pošto moja tetka isto ima divnu baštu i mnogo biljaka, na proleće ih je razređivala i davala meni. Kad sam ih već donela, red je bio da im pronađem novo stanište. I tako nedelja za nedeljom, biljka za biljkom, i bašta je bila puna raznog cveća, puzavica i sličnog rastinja. Naravno nemojte me pitati za njihova imena jer ih stvarno ne znam! U jezeru nema mnogo biljaka, imamo jednu vodenu palmu, trsku i bambus. Planiramo da nabavimo lokvanj i morsku salatu. U jezeru imamo 4 zlatne ribice. Dve su baš juče pristigle. Takođe planiramo da komšijski zid do kraja obložimo kamenjem kao što smo započeli. Evo slike bašte od prošle nedelje:

Sada dok pišem ovaj post kroz prozor gledam baštu. Reka žubori, grlice dolaze da piju vodu, a kosevi se kupaju u reci. Našli su svoje mesto za uživanje kod nas u bašti. Ponekad nam i komšijska mačka dođe u posetu i vreba ribice. Baš juče sam bila u bašti da je malo doteram posle kiše. Sad je kao bombonica Ovo je upravo postao jedan pravi mali ekosistem koji čini da se osećamo dobro i mi i ptice i insekti. Odoh sada da zalijem begonije što sam posadila, a vi uživajte u slikama!

Evo i slike jezera od danas popodne. Ove naranđzaste mrlje u donjem levom uglu su naše ribice

Filed under: Hobi, U prirodi | 9 Comments
Tags: biljke, fontana, Hobi, jezero, kamena bašta, kamenjar, reka, zlatna ribica

Kopajući po kutiji punoj uspomena

19jun09

Sinoć mi nešto pade na pamet srednja škola…drugari, profesori, događaji, simpatije. Setila sam se kako sam imala naviku često nešto piskarati i pribeležavati. Bilo da su dobre ili loše stvari volela sam ih staviti na papir. To mi je bila neka sigurnost da se i jesu dogodile. Mada mislim da sam to radila samo zato da bih svoja osećanja imala organizovana na papiru. Sa sve crticama, zvezdicama i smešcima. Da li sam posle tog zapisivanja, analiziranja i čitanja bila mudrija…mislim da još uvek ne znam.

Skinem ja sinoć tu kutiju i uzmem prvu svesku. Sveska sa tvrdim koricama koja je poklon od moje najbolje drugarice sa sve posvetom: Draga moja Jadrančice, želim ti da zauvek budeš srećna, zato što sam ti poklonila ovu svesku!!! U svesci pored žvrljotina sa časova, moj treći razred gimnazije, i jedan sastav prepisan. Pismeni iz srpskog jezika, tema je Stojim pred ogledalom, 11.XII 2003. Opet ću da ga prepišem, ali ovog puta za sasvim drugu publiku i ocenu.

Jutro. Budim se, ustajem. Još jedan novi dan je na pomolu. On donosi još jedno u nizu životnih iskustava, novu priču prepletenu mnogobrojnim događajima i ljudima koji sa sobom nose, a i ostavljaju ljubav, sreću, radoznalost, razočaranje, tugu i bol, rascepkane u komadiće naizmenično. Razmišljam o osobi koja se oslikava u odrazu ogledala. Ko je ta osoba ustvari? Da li je ja dovoljno poznajem? Ima li ona snage za ovaj novi dan, za ovaj život koji treba da gradi za sebe, ili će pokleknuti na samom početku i prepustiti vremenu da vuče konce sudbine.

Osoba u mom ogledalu je dete. Dete koje je uplašeno, razočarano, povređeno. Ono misli da je ovaj svet okrutan i da je sve crno ili belo. Najteže je to što je naviklo da krajnji rezultat uvek mora biti bol. Ali to dete ipak jeste kompleksna ličnost. Ličnost možda i ne. To je jedan ljudski oraganizam, koji tek prikuplja materijal potreban za dobar temelj jedne ličnosti. Ali taj materijal je skup i teško ga je pronaći. Skupi su svi ti pokušaji, nepromišljeni potezi i razočaravajući ishodi. Teško je pronaći svetlo na kraju tunela. Ali ono postoji, negde je daleko, ali kada se dođe do njega ne sme se napuštati. Dete je optimista. Želi da se trudi i da za sebe odabere samo ono najlepše i najvrednije. Stvorilo je oko sebe odbrambeni zid koji propušta samo ono lepo, bezbrižno i korisno. Više ga ne mogu lomiti sitnice, tuđe zle reči, neprijatni događaji, opori pogledi. Želja za boljim sutra i blistavom budućnošću je nadjačala sve. Tvrdoglavo dete, koje je mislilo da sa 17 godina ima sve odgovore i da zna šta je najbolje za njega pogrešilo je. Učilo je na svojim greškama, a to je ono najbitnije. Odatle je crpelo onu snagu i želju za izgradnjom. Ta snaga se sada neprestano obnavlja, jer je našla svoj neiscrpljujući izvor. Naučilo je da prašta, zaboravlja, a pre svega da pušta mudrije ljude u svoj život i raširenih ruku prihvata njihovu pomoć.

Dete prerasta u ličnost. Stoji gordo i uspravno. Širi svoje poglede i gleda samo napred. Nada i vera su najbitnije; jer one stvari koje ga nisu uništile – ojačale su ga!

Filed under: Razmišljanja | 6 Comments
Tags: kutija, piskarati, sastav, staviti na papir, Stojim pred ogledalom, sveska

Letujte u Vojvodini – Ada, kompleks bazena Adice

17jun09

Malopre sam pročitala post i dobila inspiraciju. Setila sam se da sam pre dve godine bila tamo. Naime reč je o kompleksu bazena u mestu Ada, koje se nalazi na obali Tise. Ada pripada Severnobanatskom okrugu iako se geografski nalazi u Bačkoj. Od Subotice je udaljena nekih 65 km. Za Adice sam prvi put čula te godine, tako da ne znam od kada rade bazeni. Prva pozitivna stvar je ta da se pre ulaza nalazi šumarak, koji je ustavri parking i kola možete ostaviti u hladu. Ulaz je bio, ako se ne varam 105 dinara.

Kompleks broji tri bazena. Jedan veliki za odrasle, ispred toga mali i plitak za veoma malu decu. Malo dalje je i treći, za koji bi ja, po svojoj slobodnoj proceni, rekla da je za decu od 5-10 godina. Dubina do mog pupka maximum a ja sam visoka 170 cm. Voda je bila čista svaki put kad smo bili. Sve pohvale idu prirodi oko bazena. Travnjaci su uredno pokošeni i bez smeća. Ima dosta hlada. Svakojakog drveća i biljaka. Na mnogima se nalazi tabla sa imenom, poreklom i imenom onoga ko ju je poklonio. Mogu reći da se veoma vodi računa o tome. Evo jednog detalja sa raznoraznim biljkama:

Kao što rekoh ima hlada za sve. I sadržaj za decu je veoma dobar. Imaju veliku tablu za šah, kao i prelepo drveno igralište. Čak na obodu ima i mini zoo vrt. Ako me sećanje dobro služi bio je poni, noj i kokoške. Nemojte me baš držati za reč Za malo starije ima i odbojkaških terena. U nekim delovima ima i drvenih stolova i stolica, što je baš zgodno za ručkove. Unutra možete kupiti i sve što vam zatreba. Od pića, hrane, sladoleda, kuvanih kukuruza. Za svakoga se ja verujem nađe ponešto. Idealno je mesto za porodičan boravak.

Mene je najviše oduševila bašta sa desne strane blizu ulaza. Kamenjar sa jezercetom,u vodi ribice i žabe. Veoma raznolik biljni svet, kako u vodi tako i okolo. Razne vrste cveća, trske, prelepi lokvanji sa cvetovima. Još uvek sam oduševljena tim mini ekosistemom. Preko puta nalaze se vitrine sa kamenjem, školjkama, keramikom i sličnim stvarima iz celog sveta. To su pokloni posetilaca tokom godina.

Bila sam baš prijatno iznenađena svime. U svakom slučaju, moja konačna ocena je 5+ ! Svakako bih preporučila da posetite Adice ovog leta, nećete se pokajati.

Filed under: Letovanje | 4 Comments
Tags: Ada, Adice, hlad, kompleks bazena, porodičan boravak, priroda, Vojvodina

Slatki hleb sa Hilandara

16jun09

Pre nekih desetak dana sestra me je nazvala i pitala da li želim da prihvatim testo slatkog hleba sa Hilandara. U početku mi nije bilo jasno o čemu se radi. Kada mi je na brzinu objasnila, prva asocijacija mi je bila na one lančane sms-ove ili mail-ove. Znate ono, ova poruka donosi zdravlje i blagostanje. Ukoliko je ne pošaljete na deset brojeva, uključujući i moj, nešto gadno će vam se dogoditi. Mislim banalizujem stvari ali znate o čemu pričam zar ne? Na kraju se i ispostavilo da jeste nešto na taj fazon.

Iako nisam sujeverna i ne verujem u takve stvari, prihvatila sam da uzmem testo. A zašto? Pa ja mislim eto čisto iz učtivosti. Sestri je bilo bitno da ne podeli testo nekome ko će ga baciti. A i ako je jestivo što da ne, makar ćemo se zasladiti. Kažu da je baš ukusan. Otišla sam po svoje testo, to mu je bio drugi dan, jer prvog nismo uspele da se vidimo. A dobila sam i parče njenog pečenog. Ukus proveren, odgovaraće. Evo i uputstva koje sam dobila uz testo. Juče je mom testu bio 5. dan pa sam dodala 3 dcl mleka, 300 gr šećera i 300 gr brašna. Sjedinila i ponovo pokrila krpom.

Kada sam primila testo, nisam ga nameravala dalje deliti. Iskreno mrzi me da se cimam, i nagovaram ljude da pristanu. Mada ne znam ni sama, sad se već premišljam. Ne bih da se baš kod mene prekine lanac Razmisliću još koji dan tj. imam fore još do subote.

Kakva su vaša iskustva? Da li ste se već susreli sa ovim kolačem?